Nemačka: Izbeglice su stigle-kako dalje?

Nemačka je svetu poslala novu sliku o sebi, a kancelar Angela Merkel je od imidža „goniča“ Grka, postala „mati izbeglica“, komentarišu danas svetski mediji dolazak reke prognanih kojima je Nemačka ovog vikenda otvorila vrata.

BERLIN – Nemačka je svetu poslala novu sliku o sebi, a kancelar Angela Merkel je od imidža „goniča“ Grka, postala „mati izbeglica“, komentarišu danas svetski mediji dolazak reke prognanih kojima je Nemačka ovog vikenda otvorila vrata.

Sudeći prema aplauzu, toploj supi i mekim pokrivačima, Nemacka je izbeglicama ponudila i gostoprimistvo i nadu da će tu, bar privremeno, imati krov nad glavom.

Izbeglice su stigle – kako dalje, pitanje je na Koje je tabliod „Bild“ danas dao tehnički odgovor.

Po dolasku, policija ili granični službenici usmeravaju izbeglice u prvo prihvatilište, kako bi oni bili registrovani, odnosno, dali osnovne podatke o sebi, a zatim jedan kompjuterski sistem EASY, reguliše koja od 16 nemačkih pokrajina prihvata pridošle.

Najveći broj izbgelica, 21 do 24 odsto, biće smešten u Severnu-Rajnu Vestfaliju, najmnogoljudniju nemačku pokrajinu sa više od 18 miliona stanovnika.

Izbeglice zatim u „svojoj“ pokrajini podnose zahtev za azil-lično u izbegličkom domu ili jednoj posebnoj ispostavi Savezne službe za migracije i izbeglice.

Tada im se uzima otisak prsta koji Savezna kriminalistička služba vrednuje, fotografišu i obavlja se administrativni deo, a onda sledi medicinska kontola, na koju se u nekim pokrajinama, kao na primer u Hesenu, čeka i do tri meseca.

Posle toga na red dolazi saslušanje pa odluka da li se njihov zahtev za azil prihvata na koju se sada čeka od šest do devet meseci.

Vlada želi da do oktobra Bundestag i Bundesrat potvrde njen novi plan mera za zbinjavanje izbeglica koji, izmedu ostalog, predviđa da sledećeg meseca svi pridošli budu smešteni u čvrstim objektima i niko ne ostane pod šatorom.

Istovremeno se izbeglicama želi da pruži šansa za obrazovanje i u određenim slučajevima pristup i tržištu rada, prenose mediji.

Dokument je utvrden na sastanku kome su ucestvovali Merkel, šef Hrišćansko-socijalne unije Horst Zehofer, vicekancelar i šef Socijaldemokratske partije Zigmar Gabrijel, šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer, ministar finansija Volfgang Šojble i ministar unuttrašnjih poslova Tomas de Mezijer.

Oni su odlučili, takode, da se izdvoji tri milijarde evra za 16 nemačkih saveznih država i opština kao pomoć u zbrinjavanju izbeglica koji su stigli tokom prošlog vikenda.

Novim planom, predviđeno je i rešavanje pitanja podnosioca zahteva za azil sa Balkana, koji se u skoro 100 odsto slučajeva odbijaju, pošto na Balkana nema ni rata, ni politickcog progona.

Za njih je prema planu predviđena što je moguće brža deportacija u svoje domovine.

Dokument predvida i da se „Kosovo, Albanija i Crna Gora proglase zemljama sigurnog porekla“, a gradanima balkanskih zemalja omogući mogućnost legalne migracije.

Građanima Srbije, Makedonije i Bosne, zemljama, koje su već proglašene sigurnim, kao i ostalim balkanskim zemljama bi trebalo, prema novom planu, da se pruži mogućnost legalne migracije, odnosno, pristupa tržištu rda, prenosi „Bild“.

„Onome ko ima radni ugovor u skladu sa tarifnim uslovima, ili ugovor o školovanju, trebalo bi da se pruži mogućnost za rad ili za obrazovanje“, navodi se u dokumentu vladajuće koalicije.

Izvor: Tanjug

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.