Nije nemoguće: Ni Klinton ni Tramp, već Makmalin

Foto: Beta

Skoro potpuno nepoznati nezavisni kandidat Evan Makmalin mogao bi postati predsednik SAD u slučaju niza malo verovatnih, ali ne nemogućih dogadjaja.

Makmalin je jedan u nizu kandidata koji učestvuju na predsedničkim izborima u SAD pored republikanca Donalda Trampa i demokratkinje Hilari Klinton. On čak nije ni medju najpoznatijim kandidatima manjih stranaka poput libertarijanskog kandidata Gerija Džonsona ili kandidatkinje Zelenih Džil Stajn, ali u odnosu na njih ima značajnu prednost – dolazi iz Jute.

Makmalin, 40-godišnji bivši pripadnik CIA, ne nalazi se ni na glasačkim listićima u svim saveznim državama, ali u matičnoj Juti stoji prilično dobro. U toj izrazito republikanskoj saveznoj državi, Tramp inače nije preterano dobro stajao, a sa sunovratom podrške na nacionalnom nivou, pale su i njegove šanse da pobedi u državi u kojoj dominiraju mormoni.

Prema anketi kuće Y2analitiks iz Jute objavljenoj u sredu u toj saveznoj državi Tramp i Klinton su izjednačeni s 26 odsto podrške, a  Makmalin zaostaje za njima samo dva odsto. Jučerašnja anketa Monmauta Trampu daje nešto veću podršku od 34 odsto, Klinton 28, a Makmalinu 20 odsto.

U slučaju da Makmalin pobedi na glasanju u Juti u utorak, 8. novembra, dobiće šest elektorskih glasova, daleko manje od Klinton koja sada ima ubedljivu prednost, ali i Trampa. Kako sad stvari stoje, Makmalin nije daleko od pobede u Juti, ali to je tek prvi korak.

Drugi neophodan uslov da Makmalin dodje u Belu kuću kao njen stanar, jeste da se poslože karte u specifičnom američkom izbornom sistemu. Amerikanci, naime, ne biraju predsednika direktno već glasaju po saveznim državama za elektore koji će posle glasati na takozvanom elektorskom koledžu i time izabrati predsednika. Elektora ima koliko i članova Kongresa – 538.

Za pobedu je potrebna podrška većine elektora, odnosno najmanje 270. Postoji, medjutim, mogućnost da broj elektora bude podeljen, za šta su šanse po portalu Fajvtrtiejt manje od jedan odsto. Još manja je šansa da Klinton i Tramp dobiju po 266 a Makmalin šest.

U tom slučaju, navodi Fajvtrtiejt, imena tri najbolje plasirana kandidata idu u Predstavnički dom u kojem svaka savezna država dobija po jedan glas. Dva najbolje plasirana potpredsednička kandidata idu u Senat.

Sledeći korak za Makmalinov trijumf u trci za Belu kuću bila bi opet ne puno verovatna politička trgovina, koju bi ipak moglo pomoći to što republikanci nisu preterano odani Trampu, i neki od njih su već počeli da mu uskraćuju podršku zbog vulgarnih izjava o ženama.

Na kraju, izbor predsednika u Predstavničkom domu, mogao bi da zavisi od toga ko bi u Senatu bio izabran za potpredsednika, republikanac Majk Pens ili demokrata Tim Kejn.

Procenjuje se da će republikanci zadržati većinu u Predstavničkom domu, odnosno da će i dalje imati više od polovine predstavnika 50 saveznih država, koje u specifičnom glasanju za predsednika imaju po jedan glas. S takvim rasporedom većina bi otišla republikancima.

S druge strane, ko god izgubi u Senatu, ima dobre razloge da podrži struju koja podržava Makmalina, navodi Fajvrtiejt. Ako Kejn bude izabran za potpredsednika, republikanci odani partiji bi mogli da budu ubedjeni da im je bolje da se dogovore sa kongresmenima koji podržavaju Makmalina, jer im je svako bliži od Klinton. Ako bi Pens dobio u Senatu, onda bi demokratama mogla biti veoma privlačna opcija da glasaju za čoveka iz Jute, a ne da im na čelo države dodje Tramp.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar