Nova uloga Nemačke: Putin kao primer

U Nemačkoj se vazda raspravlja o “preuzimanju važnije uloge u svetu“, a to bi, smatraju mnogi, odgovaralo značaju i privrednoj snazi zemlje. No izgleda da zvanični Berlin još nije odlučio kako želi da odigra tu ulogu, piše Dojče vele.

Foto: Beta

Foto: Beta

Moglo bi da se pođe od sukoba na istoku Ukrajine. Sporazum u Minsku u kojem je posredovala Nemačka nije vodio nikuda jer ga se nije pridržavala nijedna strana – ni proruski separatisti sa podrškom Moskve, niti ukrajinska vojska sa priključenim dobrovoljačkim gardama. Prošle sedmice Vladimir Putin nije želeo da otputuje u Pariz da o tome razgovara, ali je prihvatio da se sastanak takozvane Normandijske četvorke – osim njega još Angela Merkel, Fransoa Oland i Petro Porošenko – održi u Berlinu.

Reči pre oružja

Poseta Putina bila je paradni primer famozne nove uloge Nemačke u svetskoj politici. To je uloga moćnog diplomatskog posrednika spremnog da priča, posreduje i, ako treba, preti. O tome je nedavno pisao šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer:

„Nemci ne veruju da razgovor za okruglim stolom rešava svaki problem, ali ne veruju ni da to može pucanje“, napisao je Štajnmajer za magazin Foreign Affairs. Drugim rečima – Berlin traži balans u spoljnoj politici.

„Aktuelna nemačka vlada prilazi globalnim izazovima daleko aktivnije nego prethodne“, kaže Markus Kajm, istraživač Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove. Dodaje da „Nemačka sada oblikuje spoljnu politiku umesto da je samo sprovodi“. Kajm smatra da je ta uloga nikla iz vakuuma u Evropi – Britanija napušta EU, a mnoge zemlje, uključujući Francusku, zabavljene su jačanjem desničarskih populista. Uz to, kaže naš sagovornik, Sjedinjene Države ne žele više da budu usamljeni svetski policajac.

Sve je to dovelo Berlin na centralno mesto kada su u pitanju sukobi i mirovni pregovori poslednjih godina. To se odnosi na Ukrajinu, Siriju, Kolumbiju, Libiju, Mali, Irak i Balkan. Angela Merkel je obećala da će povećati izdatke za odbranu kako bi se približila cilju koji se zahteva od članica NATO da najmanje dva odsto budžeta bude opredeljeno u te svrhe. Kancelarka je pobrala mnogo hvale i zbog odluke da pošalje jedan bataljon u Litvaniju u okviru inicijative NATO za bolju zaštitu istočnih granica.

SAD na zadnjem sedištu

Napori se ogledaju i u ovogodišnjem predsedavanju Evropskom organizacijom za bezbednost i saradnju (OEBS), kao i lobiranjem za novi dvogodišnji mandat u Savetu bezbednosti. „Desila se promena u nemačkoj diplomatiji“, primećuje Tobijas Bunde, vodeći analitičar Minhenske konferencije o bezbednosti. „To smo videli tokom konflikta u Ukrajini. Nemačka je zaista imala vodeću ulogu u definisanju zapadne diplomatije. Po prvi put Sjedinjene Države nisu bile vozač, nego su zauzele mesto na zadnjem sedištu.“

U poslednje dve godine se broj američkih političara koji posećuju Berlin više nego udvostručio. Ali nije samo Vašington dao značaja Nemačkoj. „U diplomatskim krugovima čujete da Kinezi zapravo misle na Berlin kada govore o Evropi“, kaže Kajm.

Nešto drugačijeg mišljenja je Hening Hof, urednik digitalnog magazina Berlin Policy Journal. „Velika su očekivanja od Nemačke. Ali mi u Berlinu to još nismo shvatili. Nemačka i dalje ne priznaje da je postala bitan međunarodni igrač. Stalno govorimo o posredovanju, a ne vidimo da je potrebno da se više umešamo.“

Sporne vojne misije

Više se umešati – to obično podrazumeva vojni angažman, tvrdu silu umesto mekih reči. O tome se u Nemačkoj vodi žustra debata. Svaka misija Bundesvera je pod lupom javnosti i na udaru kritika, a za vojni angažman je uvek neophodno odobrenje parlamenta. „Nemački pristup je i dalje limitiran kada se radi o žarištima van evroatlantskog prostora, recimo o Siriji ili severnoj Africi“, kaže Tobijas Bunde. „Kada razgovarate recimo sa ljudima u Francuskoj, mnogi bi voleli da se Nemačka više angažuje. Takvi zahtevi će postati još jači i biće pravi izazov za ovdašnje političare.“

Fokus se pomera i unutar političkog Berlina. Danas se daleko više debatuje o spoljnoj politici nego ranijih godina. „Mnogi nemački političari su radije sedeli u odborima koji se bave domaćim temama jer im spoljna politika nije bila dovoljno seksi niti je donosila političke poene kod kuće“, kaže Hening Hof. Sada je spoljna politika itekako „seksi“, posebno jer je priliv izbeglica slikovito pokazao kako daleka Sirija ima veze sa Nemačkom. Stručnjaci očekuju da spoljna politika bude važna tema u kampanji pred izbore sledeće jeseni. Tada će se, može biti, konačno odlučiti kako će zemlja odglumiti svoju ulogu na globalnoj pozornici.

Ostavite komentar

Ostavite komentar