Novi hladni rat između Rusije i Zapada

Rusija i Zapad ulaze u novi Hladni rat koji bi mogao dovesti do sve većih konfrontacija u svetu, piše danas „Dejli telegraf“.

Foto: Beta

Foto: Beta

Ruski predsednik Vladimir Putin se suprotstavlja američkoj hegemoniji na međunarodnom planu a Kremlj je, kako navodi londonski dnevnik, već odlučio da prekine diplomatsku komunikaciju sa SAD bar do američkih izbora 8. novembra u nadi da će imati „iskreniji“ odnos sa naslednikom Baraka Obame.

Do toga je došlo nakon što je američki državni sekretasr Džon Keri otkazao bilo kakvu koordinaciju u vezi Sirije, rekavši da je Rusija unistila višemesečne diplomatske napore.

Rusko Ministarstvo odbrane je juče optužilo Obaminu administraciju da pokušava da „konačno uništi odnose sa Rusijom“, podseća Dejli telegraf, a zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Ribjakov izjavio je da bi Moskva mogla da odgovori ukoliko SAD uvede nove sankcije Rusiji zbog bombardovanja sirijskog Alepa.

Zvaničnici u Moskvi tvrde da su Amerikanci ti koji se često nisu držali dogovorenih obaveza.

Vojni i politički esperti u Moskvi upozoravaju da Rusija i Zapad idu ka konfrontaciji koja bi mogla biti opasna koliko i kubanska raketna kriza“, navodi londonski dnevnik citirajući mišljenje stručnjaka sa moskovskog instituta PIR.

„Ako govorimo o poslednjem Hladnom ratu, trenutno smo negde između podizanja Berlinskog zida i kubanske raketne krize. Drugim rečima, na ivici smo rata, ali bez mehanizama da upravljamo konfrontacijom,“ kaže general Evgenij Bužinski, šef PIR i bivši šef Direkcije za međunarodne sporazume pri ruskom Ministarstvu odbrane.

Putin je, kako se navodi, jasno ukazao na razmere te konfrontacije prošle nedelje u odgovoru na pitanje ruskog novinara da li su odnosi sa Vašingtonom propali zbog Sirije.

„To nema veze sa Sirijom, već sa pokušajem jedne zemlje da nametne svoje odluke čitavom svetu,“ rekao je on.

Putin se najviše približio formalnom proglašenju „Hladnog rata“ 3. oktobra kada je suspendovao sporazum o preradi plutonijuma iz 2000. sa SAD zbog politike Vašingtona koja „nije prijateljska“.

„To pokazuje koliko smo ljuti“, rekao je Fjodor Lukjanov predsednik Ruskog saveta za spoljnu i bezbednosnu politiku, prenosi „Dejli telegraf“.

List međutim ocenjuje da Putinov sastanak sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Fransoa Olandom u Berlinu prošle nedelje možda ukazuje da Kremlj ipak želi da drži diplomatske kanale sa zapadnim vladama otvorenim, navodi londonski list.

Prema vojnim, diplomatskim i političkim izvorima u Moskvi cilj Rusije je da promeni ono što vidi kao nepravedno posthladnoratovsko rešenje.

Potencijalna žarišta krize su pre svega Baltik, gde se NATO i Rusija uzajamno optužuju za nagomilavanje trupa kao i Sirija, navodi list i podseća da je sirijski predsednik Bašar Al Asad prošle nedelje rekao da se sukob u toj zemlji već pretvara u direktnu američko-rusku konfrontaciju.

U međuvremenu, Moskva jača uticaj na Bliskom istoku i već je preduzela korake da poboljša odnose sa vladom Abdela Fataha el Sisija u Egiptu, a spekuliše se i o ponovnom otvaranju vojnih baza na Kubi i u Vijetnamu, navodi se u tekstu.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar