Novi svetski poredak se stvara sa Rusijom

Rusija se vratila na svetsku političku scenu, s obzirom da je bila vrlo aktivna prilikom dogovaranja obustave vatre u Ukrajini, a angažovala se i u Siriji, što je prva vojna intervencija Moskve od 1989, ocenjuje u analizi Dojče vele (DV).

Ne dešava se često da ruski predsednik hvali SAD, a 17. decembar 2015. bio je takav dan – Vladimir Putin pokazao je da je i sam iznenađen time što se ključni aspekti ruskog i američkog plana za Siriju poklapaju.

Dojče vele podseća da je Putin na svojoj godišnjoj konferenciji za novinare u Moskvi rekao da će Rusija podržati najnoviju inicijativu Vašingtona o smirivanju sirijskog sukoba.

Dva dana pre toga je američki ministar spoljnih poslova Džon Keri posetio Moskvu i pre sastanka sa Putinom demonstrativno prošetao Arbatom, jednim od omiljenih moskovskih šetališta, i kupovao suvenire.

Foto: Beta

Foto: Beta

To su bile slike simboličke snage, kakve nismo videli godinama, smatra DV.

Renomirani moskovski list „Novaja gazeta“ napisao je da je moguće veliko poboljšanje odnosa između Rusije i SAD, odnosa koji su zahladili zbog ukrajinske krize. Pri tome je glavno pitanje mogu li dve zemlje da se slože oko pitanja dalje sudbine sirijskog predsednika Bašara al Asada. SAD traže njegovu ostavku, a Rusija ga i vojno podržava.

„Putin je ponovo pobedio Obamu“, smatra moskovski publicista Konstantin Egert u svojoj analizi za DV.

Svojim angažovanjem u Siriji, kojim je iznenadio Zapad, Putinu je uspelu ono što je želeo od samog početka – da „prisili SAD da sa njim razgovaraju kao sa nekim ko je ravnopravan“.

Šef Kremlja, kaže Egert, stvorio je plan u kome su sukob u Ukrajini i pitanje Krima pripojenog Rusiji dospeli u drugi plan.

Od kraja septembra, Rusija učestvuje i u događajima na međunarodnom ratišu u Siriji, na kome je do sada glavnu reč vodila međunarodna koalicija sa SAD na čelu. Stacioniranjem svojih borbenih aviona u Siriji, Moskva se vratila na svetsku vojnu pozornicu, jer to je prva takva akcija od povlačenja sovjetske vojske iz Avganistana 1989.

Rusija kaže da njena avijacija pomaže sirijskim snagama u borbi protiv terorista organizacije Islamska država (IS). SAD tvrde da ruske bombe pogađaju uglavnom borce sirijske opozicije. Vašington je smatrao da Rusija komplikuje situaciju.

Situacija je postala još zapetljanija kada je 24. novembra Turska oborila ruski bombarder tipa Su-24 na granici sa Sirijom. Ankara je tvrdila da je ruski avion povredio vazdušni prostor Turske. Bio je to prvi put u poslednjih nekoliko decenija da jedna država NATO obara ruski vojni avion. Moskva je reagovala oštrim ekonomskim sankcijama protiv Turske i pojačavanjem svog vojnog prisustva u Siriji, podseća DV.

Dmitrij Trenin, šef moskovskog centra Karnegi, smatra da Rusija time želi da „spreči vojni poraz Asada i pad Damaska u ruke IS“, dodajući da su perspektive rata ipak nejasne.

Ruski stručnjak vidi Siriju u širem kontekstu Putinovih planova.

„To je, poput Ukrajine, korak usmeren protiv postojećeg svetskog poretka, u kome pitanja rata i mira rešavaju SAD i njihovi saveznici“, kaže Trenin i ddaje da je „Putin to prekinuo“.

Sabine Fišer iz berlinske Fondacije za nauku i politiku govori o jednom drugom aspektu.

Jedan od ciljeva Moskve u Siriji je, po njenim rečima, da prekine svoju izolaciju nastalu zbog pripajanja Krima Rusiji i sukoba u istočnoj Ukrajini, ali, uspeha kojima se Moskva nadala, prema njenom mišljenju, nema.

Velika alijansa protiv međunarodnog terora, koju je Putin tražio u svom govoru u Ujedinjenim nacijama u septembru, nije nastala, podseća ona. Fišerova sumnja da će se to desiti i u budućnosti, jer „su ciljevi i metode raznih aktera veoma različiti“.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar