Oland, Merkel, Putin i Porošenko počeli sastanak o Ukrajini
Vođe Francuske, Rusije, Nemačke i Ukrajine počeli su danas sastanak u Parizu posvećen ukrajinskom pitanju u nastojanju da izdejstvuje doslednije sprovođenje mirovnog sporazuma o okončanju sukoba na istoku zemlje.
Pre početka razgovora koji se vodi u senci sirijskog sukoba kao najaktuelnije diplomatskog pitanja francuski predsednik Fransoa Oland primio je odvojeno svoje kolege, predsednike Rusije Vladimira Putina, Ukrajine Petra Porošenka kao i nemačku kancelarku Angelu Merkel.
Pre početka zvaničnog sastanka četvoro zvaničnika popili su kafu na terasi Jelisejske palate, navedeno je iz okruženja francuskog predsednika.
Poslednji sastanak u ovom sastavu na temu Ukrajine održan je u februaru u Minsku, kada su pregovori trajali 17 sati. Oland je u šali poručio svom ukrajinskom kolegi Porošenku da sada neće provesti celu noć na pregovorima.
Od prvog sastanka 6. juna 2014. u Normandiji da pokušaju da reše krizu koja je izazvala najgore tenzije između Rusije i Zapada od Hladnog rata, četiri lidera su se u istom formatu sastali još dva puta.
Ukrajina smatra da treba žuriti i raditi na najvišem nivou da bi se podstaklo da sporazum Minsk dva bude u potpunosti sproveden do kraja decembra.
Sporazumi iz Minska koji su zaključili isti sagovornici 12. februaru u glavnom gradu Belorusije imaju za cilj da okončaju sukob između proruskih pobunjenika i ukrajinske vojske.
Zbog ukrajinskog sukoba izolovana je Rusija koju zapad i Ukrajina opužuju da šalje vojnike i oružlje kao podršku pobunjenicima na istoku zbog čega joj je zapad uveo teške sankcije.
Kijev strahuj da bi Moskva mogla a iskoristi sirijsku krizu da skrene pažnju sa Ukrajine i da bi zapadne zemlje mogle da ublaže sankcije ako sarađuju sa Rusijom po drugim pitanjima.
Jedan francuski diplomata je naveo da je stav francuske da treba ukinuti sankcije Rusiji samo ako se sprovede sporazum iz Minska i da taj stav dele i Nemačka i Evropska unija.
Visoki francuski diplomata izrazio je oprezni optimizam oko današnjeg sastanka o Ukrjini na kojme treba da se razgovara o većoj autonomiji za istočne oblasti, predstojećim ukrajinskim izborima, mogućoj amnestiji za separatiste i povlačenju oružja i obezbeđenju granice.
U sukobu između ukrajinskih vladinih snaga i proruskih separatista ubijeno je više od 8.000 ljudi a dva miliona raseljeno od aprila 2014.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.