Oland: Novac za Tursku ako se obaveže na zbrinjavanje izbeglica
Francuski predsednik Fransoa Oland izjavio je danas da Evropa daje novac Turskoj da bi se obavezala na zbrinjavanje izbeglica blizu zemalja porekla, kao i da se obezbedi zaštita spoljnih granica Evropske unije s ključnim ciljem da više ne bude masovnog i nekontrolisanog priliva imigranata.
„S Turskom se mora utvrditi čvrst dogovor i saradnja u sprečavanju krijumčarenja imigranata, borbi protiv terorizma i nalaženju rešenja za situaciju u Siriji“, stavio je do znanja Oland.
Vođe Evropske unije raspravljaju u Briselu s turskim premijerom Ahmetom Davutogluom o zajedničkom akcionom planu kojim evropski partneri nude početnih tri milijarde evra Ankari da zbrine više od dva miliona izbeglica u Turskoj, ali i da zatvori granice za dolazak migranata i terorista u Evropu i prihvati povraćaj migranata koji iz Turske krenu u Uniju, a ne mogu u Evropi dobiti azil.
Turska, članica NATO i zemlja na sredokraći između Evrope i sukoba u Siriji i Iraku, je zapadnim saveznicima potrebna i za delotvorno razbijanje i konačno uništenje ekstremista tzv. Islamske države Iraka i Sirije.
Ankara se, međutim, istovremeno našla na udaru optužbi da pomaže neke islamiste unutar Sirije, švercuje naftu Islamske države i dopušta krijumčarima da uz ogromne zarade preko granice u Grčku, dakle EU, prebacuju stotine hiljada migranata, među kojima su bili i neki teroristi koji su počinili pokolj 13. novembra u Parizu.
Visoki diplomatski izvori su novinarima u Briselu rekli da to nije „truli kompromis“, već je „Evropa prisiljena i da delom stavlja u stranu svoje vrednosti da bi ostvarila hitne i suštinske interese usred krize s migrantima i sučeljena s terorističkim napadima i opasnošću“.
„Početne tri milijarde evra“ za nagodbu s Ankarom treba da prikupe sve članice EU, u skladu sa svojim bogatstvom-društvenim bruto proizvodom, ali Mađarska i Hrvatska odbijaju da daju novac u tru svrhu, a vode se i rasprave da taj novac ne bude računat kao deficit u budžetima članica Unije.
Hrvatski premijer Zoran Milanović je uoči zasedanja ipak rekao da će Hrvatska dati oko deset miliona evra za Tursku, ali očekuje da znatno više dobije od Unije za troškove oko izbeglica.
Ankara traži za uzvrat da EU uvede režim bez viza za turske državljane, a evropska dvadesetosmorica su zasad bili voljni da takvu olakšicu daju samo za poslovne ljude, studente i slične kategorije lica.
Turska zahteva i da se obnove i ubrzaju pregovori o članstvu s EU, koji su godinama u zastoju zbog velikih zamerki Evropljana na vladavinu zakona, građanske i manjinske slobode i gušenje nezavisnih medija.
I politički krugovi, poneke vlade i mediji u EU su naročito u poslednje vreme oštro kritikovali turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana za uvođenje autoritarne vlasti, delimičnu islamizaciju zemlje, nastojanje da se uguši svaki zahtev kurdske manjine za veća prava.
Zatvaranje urednika glavnog turskog opozicionog lista Džumhurijet je dobilo veliki publicitet u evropskoj javnosti, isto kao i ubistvo jednog viđenog kurdskog advokata.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.