„Peres odgovorio Netanijahua od napada na Iran“

Bivši izraelski predsednik Šimon Peres rekao je pre dve godine da je odgovorio premijera Benjamina Netanijahua od „katastrofalnog“ vojnog napada na Iran, prenose svetski mediji.

Foto: Beta

Foto: Beta

Ta Peresova izjava nije bila dostupna javnosti pre njegove smrti.

Izrael je među najžešćim kritičarima iranskog nuklearnog programa i posmatra ga kao direktnu pretnju Izraelu i regionalnoj stabilnosti.

Dan nakon sahrane Šimona Peresa, „Džeruzalem post“ je objavio njegovu izjavu od pre dve godine u kojoj je otkrio da je on zaslužan za zaustavljanje plana Benjamina Netanijahua. Kada se uzme u obzir to priznanje, planovi za napad na Iran koje je iznosio Netanijahu ne deluju kao prazne pretnje.

Razgovor između Peresa i urednika „Džeruzalem posta“ Dejvida Brina održan je u Peresovom centru za mir 24. avgusta 2014. godine. Brin je upitao Peresa šta smatra najvećim dostignućem tokom njegovog predsedničkog mandata (2007-2014). Peres je odgovorio da je lično intervenisao i zaustavio Netanijahua da napadne iranska nuklearna postrojenja.

„Ne želim da ulazim u detalje, ali mogu da vam kažem da je Netanijahu zaista bio spreman da izvede napad i ja sam ga zaustavio. Upozorio sam ga da bi posledice bile katastrofalne“, naveo je Peres.

Tada ga je Dejvid Brin upitao da li sme to da objavi, Peres je rekao: „Kada budem mrtav“.

Peres je preminuo 28. septembra 2016. u blizini Tel Aviva.

Iako detalji mogućeg napada nisu saopšteni, mediji prenose da bi napad mogao da bude sličan operaciji „Opera“, iznenadnom izraeskom vazdušnom napadu u junu 1978. godine, u kojem je uništen irački nuklearni reaktor, koji se gradio 17 kilometara jugoistočno od Bagdada.

Inače, za vreme administracije Džordža Buša, Sjedinjene Države su bile spremne da sprovedu preventivne napade.

„Ukoliko je to neophodno, ne isključujemo upotrebu sile pre nego što se dogodi napad, čak iako se ne zna tačan datum ni mesto napada neprijatelja“, bilo je navedeno u strateškom dokumentu Bele kuće o nacionalnoj bezbednosti u koji je imala uvid agencija AFP.

U dokumentu na 49 strana, Bušova administracija kao prioritet navodi međunarodnu saradnju u prevenciji kriza, posebno sa američkim „najstarijim i najbližim prijateljima i saveznicima“.

Peres je dva puta služio kao premijer, a od 2007. do 2014. godine bio je predsednik.

Nobelovu nagradu za mir dobio je 1994. godine zbog svoje uloge u sklapanju mira sa Palestincima u Oslu godinu dana ranije. Tu nagradu podelio je sa tadašnjim izraelskim premijerom Rabinom koji je kasnije ubijen i palestinskim liderom Jaserom Arafatom .

Uprkos svojim godinama Peres je ostao aktivan, uglavnom preko svoje NVO koja promoviše bliže veze između Izrelaca i Palestinaca i bori se za mir.

Ostavite komentar

Ostavite komentar