Polovina populacije živi u zemljama gde nema slobode medija

Foto: Beta

Svetski dan slobode medija, 3. maj, biće obeležen u utorak širom sveta, u godini kada je ocenjeno da polovina svetskog stanovništva živi u zemljama u kojima nema slobodnih medija, a novinari u Srbiji pozvani su da se pridruže simboličnoj medjunarodnoj akciji „Pet minuta gromoglasne tišine“.

Sloboda medija u svetu je prošle godine opala na najniži nivo u poslednjih 12 godina usled pokušaja političkih, kriminalnih i terorističkih snaga da preuzmu ili ućutkaju medije u okviru šire borbe za vlast, ocenila je medjunarodna organizacija Fridom haus (Freedom House), koja je Srbiju označila kao delimično slobodnu zemlju.

Samo 13 odsto svetske populacije živi u zemljama sa slobodnim medijima, odnosno, u onima u kojima je bezbednost novinara garantovana, izveštavanje o političkim dogadjajima snažno, državno mešanje u medije minimalno i gde mediji nisu izloženi pravnim ili ekonomskim pritiscima, dok 46 odsto živi u okruženju gde ne postoji sloboda medija.

Mediji su najslobodniji u Norveškoj, Belgiji, Finskoj, Holandiji i Švedskoj, dok su medju poslednjih 10 zemalja na listi Severna Koreja, Belorusija, Iran, Sirija i Kuba.

Od 199 zemalja i teritorija razmatranih 2015, ukupno 62 su procenjene kao slobodne (31 odsto), njih 71 (36 odsto) je rangirano kao delimično slobodno, a 66 (33 odsto) kao neslobodne, piše u izveštaju Fridom hausa.

Evropa je tokom prethodnih 10 godina zabeležila najveći pad slobode medija od bilo kog drugog regiona, što je delom posledica sporog ekonomskog rasta i smanjenja prihoda od reklama, što je dovelo do otpuštanja, zatvaranja medija i dalje koncentracije vlasništva u medijima.

Ocenjeno je da različite pretnje slobodi medija širom sveta otežavaju medijskim radnicima da rade svoj posao i javnost je sve više uskraćena za nepristrasne informacije i temeljno izveštavanje.

Srbija se nalazi medju 19 zemalja sa najvećim padom slobode medija u 2015. godini, a na globalnoj rang listi je na 87. mestu od 199 zemalja, nakon pada od pet poena u odnosu na prethodnu godinu. Medju zemljama u regionu lošije su rangirane Bosna i Hercegovina (104), Albanija (106) i Makedonija (136), a iznad Srbije su Hrvatska (84), Crna Gora (80) i Bugarska (78).

U izveštaju je ocenjeno da je pad u oblasti slobode medija u Srbiji posledica „neprijateljske retorike vlade (premijera Aleksandra) Vučića prema istraživačkim novinarima, prijavljene cenzure novinara i medijskih kuća, i smanjenja raspoloživosti kritičnog i nezavisnog izveštavanja“.

„Iako nisu bili tako dramatični kao ubistva novinara Šarli ebdoa, napadi na novinare od strane raznih napadača na Zapadnom Balkanu doprineli su opštem padu medijskih sloboda u tom regionu“, piše u izveštaju i dodaje se da su „u Srbiji brojni novinari bili izloženi fizičkim napadima što je doprinelo povećanju autocenzure u sektoru medija“.

Učesnici debate o rezultatima medijskih reformi koju je organizovala Koalicija novinarskih i medijskih udruženja ocenili su u aprilu da postoje brojni dokazi da je u prethodnih godinu dana sprovodjenja medijskih reformi u Srbiji, veliki broj medija privatizovan državnim novcem a umesto države, stranke su postale vlasnici medija.

Predstavljajući „Izveštaj o projektnom sufinansiranju medijskih sadržaja od javnog značaja u Srbiji“, predsednik Izvršnog odbora UNS-a Petar Jeremić rekao je da je tom analizom obuhvaćeno 180 projekata sprovedenih od 1. aprila 2015. godine, od čega su nepravilnosti utvrdjene kod 75 projekata.

Najavljeno je da će medijska koalicija u junu predstaviti „Belu knjigu“ o svim registrovanim nepravilnostima u projektnom sufinansiranju medijskih sadržaja i u kojoj će se naći i predlozi za dalje korake u toj oblasti.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar