Poruke harizmatičnog „El Komandantea“

Preminuli lider kubanske revolucije Fidel Kastro poslednji put se u javnosti pojavio u aprilu ove godine, u završnici kongresa Komunističke partije Kube, a tada je poručio da će „uskoro biti kao i svi ostali jer svima jednom kucne čas“, ali da će ideje kubanskih komunista ostati žive, prenosi danas AP.

Foto: Beta

Foto: Beta

„Uskoro ću napuniti 90 godina. Uskoro ću biti kao svi ostali. Svima će nam jednom kucnuti čas, ali ideje kubanskih komunista će ostati kao dokaz da na ovoj planeti da, ako radite sa žarom i dostojanstvom, mogu da donesu materijalna i kulturna dobra koja su potrebna ljudskim bićima i da se za njih treba boriti i nikada od toga ne odustati“, rekao je tada Fidel Kastro.

Kastrovo obraćanje tokom njegovog poslednjeg, ali i najdužeg javnog pojavljivanja posle više godina, klicanjem je pozdravilo skoro 1.000 delegata koliko ih je bilo prisutno na kongresu.

Harizmatični „El Komandante“, kako su ga Kubanci zvali, između ostalog je bio poznat i po svom govorništvu pri čemu je višesatnim govorima dizao na noge kubanski narod, ali se i oštro suprotstavljao Zapadu, a govorio je uvek istim tonalitetom i sa istim žarom, i svuda bio praćen gromoglasnim aplauzom.

„Osudite me. Nije važno. Istorija će me osloboditi greha“, poručio je tako 16. oktobra 1953, na suđenju za pobunjenički napad kubanskih revolucionara.

Nakon trijumfa revolucije, 1. januara 1959, rekao je da ga vlast ne zanima niti namerava da je preuzme.

„Sve što ću učiniti jeste da obezbedim da žrtve tolikih mojih sunarodnika ne budu uzaludne, šta god da mi budućnost sprema“, istakao je tada Fidel Kastro.

Za revoluciju je govorio da „nije put posut ružama, već borba do smrti izmedu buducnosti i prošlosti“.

Obrativši se radnicima i poljoprivrednicima u aprilu 1961, rekao je da je kubanska revolucija socijalistička i demokratska revolucija skrušenih, sa skrušenima i za skrušene.

„Danas nas boli ako su Kubanci gladni, ako nemaju lekara, ako kubanska deca pate ili su neobrazovana, ili ako kubanska porodica nema krov nad glavom. To nas boli čak i ako se ne radi o našem bratu, sinu ili ocu. Zašto ne bismo osetili istu bol i ako vodimo da angolsko dete ide gladno, pati, ako ga ubiju ili izmasakriraju“, rekao je Fidel marta 1977. kubanskom civilnom i vojnom osoblju u Luandi u Angoli.

Tri godine kasnije, na kongresu Komunističke partije Kube, poručio je da se Kuba ne protivi pronalaženju rešenja za svoja istorijska razilaženja sa SAD, ali da „niko ne bi trebalo da očekuje da Kuba promeni svoj stav ili da odstupi od svojih principa“.

„Kuba jeste i biće socijalistička. Kuba jeste i biće prijatelj Sovjetskog Saveza i svih socijalističkih država“, naglasio je tada.

Kada ga je kubanski parlament izabrao za šesti mandat predsednika Državnog saveta, obećao je Kubancima da će biti uz njih, ako to žele, sve dok oseća da može biti od koristi, ni minut manje i ni sekundu više.

„Sada shvatam da mi sudbina nije da se odmaram do kraja života“, zaključio je tada.

A kada je 2010. govorio o bolesti koja ga je zadesila četiri godine ranije, rekao je: „Bio sam na vratima smrti, ali ću se vratiti“.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar