Preminuo Eli Vizel, Nobelovac koji je preživeo Holokaust

Foto: Beta

Eli Vizel, dobitnik Nobelove nagrade za mir, koji je preživeo strahote Holokausta, preminuo je u subotu uveče u 88. godini, posvetivši život sećanju na žrtve nacista u Drugom svetskom ratu.

Memorijalni centar Jad Vašem u Jerusalimu prvi je saopštio vest o Vizelovoj smrti, dok je list Njujork tajms naknadno preneo da je Nobelovac preminuo u svom domu u njujorškoj četvrti Menheten.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu odao je poštu Vizelu, koji je dobio Nobleovu nagradu za mir 1986. godine, navodeći da je bio „zrak svetlosti i primer čovečnosti koja veruje u ljudsku dobrotu“.

Američki predsednik Barak Obama ocenio je da je da Vizel bio „ne samo napoznatija ličnost koja je preživela Šou, već je bio i njen živi spomenik“.

Rumunski Jevreji danas su takodje odali poštu Vizelu navodeći da je im on ostavio kao dužnost nastavak očuvanja sećanja na Holokaust da se takav zločin nikad ne ponovi.

„Zahvaljujući njegovim zalaganjem, Rumunija je 2004. godine uvela svoj nacionalni dan sećanja na Holokaust koji se obeležava 9. oktobra kada je je počelo deportovanje Jevreja“ za vreme dikatorskog režima pronaciste Jona Antoneskua, saopštila je Federacija jevrejske zajednice u Rumuniji.

Pošto je preživeo Holokaust u kojem su mu stradali majka, otac i jedna sestra, Vizel je nastavio sećanje na Šou i borbu protiv netolerancije, nepravde i ravnodušnosti prema žrtvama nacista.“Zaborav nije samo lična, već kolektivna bolest“, izjavio je jednom prilikom Vizel, koji je sa suprugom osnovao Fondaciju i Akademiju univerzalne kulture koje neguju sećanje na Holokaust i zagovaraju toleranciju.

Vizel je često osudjivao političke lidere koji su znali o sudbini deportovanih Jevreja, kao što su bili Ruzvelt i Čerčil. Američki predsednik Džimi Karter pokazao je jednom prilikom Vizelu fotografije iz 1942. godine na kojima američki vojni avioni nadleću Aušvic.

Eli Vizel je rodjen 1928. godine u Rumuniji u jevrejskoj porodici. S 15 godina je deportovan u Aušvic. Posle rata, Vizel odlazi u Francusku gde završava univerzitet na Sorboni i postaje novinar i pisac.

Od 1963. godine je državljanin SAD i dugo je bio profesor Fakulteta društvenih nauka u Bostonu. Živeo je na relaciji SAD, Francuska i Izrael.

Stravične dogadjaje kroz koje je prošao u logorima Aušvic, Buna i Buhenvlad Vizel je opisao u knjizi „Noć“.

Pored knjige „Noć“ iz 1958. godine, Vizel će ostati upamćen po delima „A svet je ćutao“ (1956), „Nesrećni slučaj“ (1961), „Prosjak iz Jerusalima“ (1968), „Testament ubijenoga jevrejskog pesnika“ (1980), „Zaboravljeni“ (1989.) i “ Slučaj Soderberg“ iz 2008. godine.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar