Preti li raspad NATO-u?

Izjava kandidata Republikanske stranke za predsednika SAD Donalda Trampa da Amerika pod njegovim vođstvom ne bi odmah priskočila u pomoć NATO-u, ako bi ovaj savez bio napadnut, izazvala je niz reakcija aktuelnih i bivših zvaničnika.

Foto: Beta

Foto: Beta

Tramp je, naime, na pitanje Njujork tajmsa da li bi SAD trebalo da pomognu članici NATO-a. ako bi ona bila napadnuta od Rusije rekao: „Ako oni ispune svoje obveze prema nama, odgovor je da.“

Republikanski čelnik senatorske većine Mič Mek Konel rekao je za CNN da se „potpuno slaže“ s izjavama Trumpa u vezi NATO-a, ali je naglasio da je „NATO najvažniji vojni savez u istoriji sveta te da želi da uveri NATO saveznike da će SAD obraniti bilo koju državu tog saveza ako bi bila napadnuta“.

Penzionisani admiral i bivši čelnik NATO-a Džejms Stavridis nazvao je Trampove izjave destabilizućim i rekao da one stvaraju „duboku nesigurnost u srcima saveznika i ohrabruju ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Ne mislim da NATO spada u istu kategoriju kao Evropska unija”, rekao je bivši američki ambasador u NATO-u Kurt Volker.

Rezultati velike ovogodišnje ankete pokazuju da 53 odsto Amerikanaca ima pozitivno mišljenje o bilo kojem savezu u koji je SAD uključen a čak 77 odsto anketiranih misli da je dobro što postoji NATO savez na čelu s Amerikom.

O EU Amerikanci imaju znatno lošije mišljenje ali i najveći protivnici EU, kao što je britanski političar Najdžel Feridž izjavljuju da će i nakon Bregzita “Velika Britanija ostati ključni faktor NATO-a”.

Trampove neodmerene izjave najviše zabrinjavaju države koje strepe od eventualne ruske agresije. To su Estonija, Latvija, Litvanija i Poljska, navodi se u analizi portala Index.hr.

Na Trampovu izjavu brzo je, naime, reagovao estonski predsednik Tomas Hendrik objašnjavajući koliko Estonija doprinosi NATO savezu, uključujući i vojni angažman u Avganistanu. Naglasio je i da Estonija ispunjava preporučeni nivo rashoda za obranu, što je dva odsto BDP-a.

Troškovi NATO saveza u Evropi naglo su narasli ove godine, ali zemlje članice ipak svoje obveze ispunjavaju tako da je verovatno u pravu Kurt Volker koji veruje da su Trampove neobične izjave o (ne)opstanku NATO saveza ipak deo predizborne kampanje u kojoj se govori uglavnom ono što ljudi žele čuti.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je u Vašingtonu u aprilu da se o raspadu NATO saveza u Evropi govori decenijama a NATO ipak preživljava.

Nakon prošlonedeljnog neuspelog puča u Turskoj, vlada predsednika Erdogana je pohapsila hiljade vojnika, oficira, sudija i intelektualaca, s namerom da iskoeni sve koji su na bilo koji način učestvovali u tome.

S druge strane, američki državni sekretar Džon Keri je rekao da će NATO budno pratiti Erdoganove aktivnosti i reagovati po potrebi.

Kurt Volker, pak, misli da je malo verovatno da će NATO izbaciti Tursku iz članstva jer nema za to predviđeni mehanizam.

Toekom hladnog rata, kada su vojne vlade Grčke i Portugala otvoreno kršile demokratska načela, NATO je samo ograničio neke njihove aktivnosti, ali nije bilo govora o izbacivanju tih država iz članstva Saveza.

Tako je malo verovatno, kažu stručnjaci, da NATO preduzima ozbiljne mere protiv Turske bez obzira na to šta Erdogan da napravi.

Turska je NATO savezu važna zbog ključne uloge u borbi protiv ISIS-a, prihvata izbeglica i kontrole ruskih manevara u strateški bitnom Crnom moru.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake