Prva žena ambasador – korak ka modernom Iranu

Imenovanje Marzije Afkam za prvu ženu ambasadora Irana od Islamske revolucije 1979. godine i drugu u istoriji te zemlje je značajan korak ka poboljšanju položaja žena u toj zemlji, ocenjuju stručnjaci i mediji.

Foto: Beta

Foto: Beta

Nakon pobede Hasana Rohanija na predsedničkim izborima 2013. godine, ministar spoljnih poslova te zemlje Muhamed Džavad Zarif imenovao je Afkamovu  za svog portparola da bi iransko ministarstvo spoljnih poslova juče postavilo za ambasadora te zemlje u Maleziji, preneo je AFP.

Zarif je na ceremoniji u Teheranu istakao da je svoje dužnosti tokom dve godine obavljala „dostojanstveno, hrabro i sa posebno pronicljivošću“, a nova ambasadorka u u Kuala Lumpuru zauzvrat je pohvalila Zarifa zbog „hrabrosti da donese takvu odluku“ i njegovog „poverenja u žene“.

Afkam (50) je, takođe, druga žena ambasador u istoriji Irana.

Njena prethodnica na toj funkciji bila je Mahrangiz Dolačahi, poznata pobornica zakona o zaštiti porodice, koja je od 1976. do revolucije 1979. godine bila ambasador Irana u Danskoj.

Na tu poziciju izabrana je u vreme vladavine poslednjeg iranskog šaha Reze Pahlavija, a pored toga, tri puta je bila i poslanik u iranskom parlamentu, podsetio je u jednom od ranijih članaka Gardijan.

Britanski list ocenjuje da će imenovanje Afkam za ambasadora otvoriti put iranskim ženama ka poboljšanju svog statusa, koje su, kako navodi, uspele da se domognu visokih pozicija u vladi i nakon Islamske revolucije.

Još je, kako podseća Gardijan, Mansoreh Šarifisadr radila kao zamenik šefa misije u Japanu, a trenutno radi kao generalni direktor odeljenja za ženske poslove i ljudska prava u iranskom Ministarstvu spoljnih poslova.

Najviši položaj od Islamske revolucije imala je Marzieh Vahid Dastžerdi, koja je izabrana za ministra zdravlja 2009. godine, u vreme vladavine Mahmuda Ahmadinežada.

Bila je treća žena ministar u istoriji Irana nakon Farokhru Parse i Mahnaz Afkamije, koje su, međutim, bile ministarke još pre revolucije.

Značajan uspeh ostvarila je i sunitkinja Samieh Balućzehi, koja je  2013. godine izabrana za gradonačelnika Kalata u mahom šitiskom Iranu.

Rohani je, naime, od dolaska na vlast pozivao ministre da imenuju žene na visoke položaje i isticao da će se njegova vlada boriti protiv diskriminacije ali, kako navodi Gardijan, on mora još mnogo toga da uradi da bi ispunio svoja obećanja.

Iako je i sam Rohani od  11 potpredsednika imenovao tri žene, nijedna Iranka trenutno ne obavlja funkciju ministra.

Kako se pokazuje, odluka o ukidanju diskriminacionih praksi, koju je najavljivao Rohanu, nije isključivo u njegovim rukama.

Iranke možda imaju pravo glasa i mogu da voze, ali diskriminacioni zakoni opstaju.

One su dužne da nose hidžab, a njihovo svedočenje na sudu ima upola manji značaj od svedočenja muškarca dok im je za odlazak u inostranstvo neophodna dozvola supruga ili zakonskog staratelja.

Osim toga, vlada u Iranu nerado unapređuje neudate žene, te je i sama Afkamova je prijavila da se udala prošle godine.

Prošlog meseca grupa za zaštitu ljudskih prava „Amnesti internešnel“ objavila je upozorenje zbog dva predloga zakona, koji se trenutno razmatraju u iranskom parlamentu, a koji predviđanju ukidanje progresivnih zakona o planiranju porodice tako što bi se zabranila dobrovoljna sterilizacija i ograničio pristup kontraceptivnim sredstvima kako bi se izazvao rast stanovništva u Iranu.

Usvajanjem zakona, navodi ta grupa, unazadio bi se položaj Iranki za nekoliko decenija, a one bi se svele na „mašine za proizvodnju dece“.

Ipak, Rohani je nedavno poručio da će njegova vlada obezbediti jednake mogućnosti za žene istovremeno kritikujući akcije verske policije protiv žena koje se protive nošenju hidžaba i otkrivaju kosu.

Takođe, zamenik direktora Međunarodne kampanje za ljudska prava u Iranu (IĆRI) Gisu Nija pozdravio je odluku o imenovanju Afkamove.

„Ovo je svavako dobra vest za žene u Iranu“, rekao je on u izjavi za Gradijan istakavši, međutim, da to ne umanjuje zabrinutost zbog zakona koji čeka na usvajanje u iranskom parlamentu, a kojim se ograničava uloga žene u javnoj sferi.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake