Putin manevriše za dogovor sa SAD o Siriji

Znaci gomilanja ruskih vojnih snaga u Siriji su izazvali zabrinutost SAD i pokrenuli pitanja o tome da li Moskva planira da se umeša u tamošnji sukob. Predsednik Vladimir Putin je bio škrt na rečima, rekavši da Rusija odmerava razne opcije, a ta izjava je podstakla sumnje u namere Kremlja.

Posmatrači u Moskvi kažu da rusko manevrisanje može biti deo plana za slanje trupa u Siriju da bi se borile protiv vojske „Islamske države“, u nadi da će to popraviti veze Rusije sa Zapadom. Oni međutim upozoravaju da će Putin tu svoju ideju verovatno teško prodati skeptičnim SAD, a ako se odluči za jednostranu vojnu akciju u Siriji, rizikuje potencijalno katastrofalne posledice.

Igrajući se mogućnošću pridruživanja koaliciji protivnika „Islamske države“, Putin se može nadati da će dobiti nekoliko ključnih ustupaka. Njegov glavni cilj: ukidanje sankcija Zapada i normalizacija odnosa sa SAD i Evropskom unijom, koji su zbog ukrajinske krize potonuli na svoju najnižu tačku od Hladnog rata. Povrh toga, ruski lider možda cilja da navede Zapad da postane otvoreniji prema angažovanju Moskve u Ukrajini, uz zadržavanje uticaja u Siriji.

Početkom ovog leta, Kremlj je izneo mirovni plan za Siriju koji je predviđao angažovanje snaga sirijske vlade i Irana u koaliciji protivnika „Islamske države“. Nekoliko rundi pregovora sa Amerikancima i Saudijcima nije dovelo do vidnih rezultata, a sada Moskva izgleda da opipava puls za sledeći potez: jačanje svog vojnog prisustva u Siriji.

Dok je Putin izjavio u petak da „još“ nema razgovora o pridruživanju ruskih trupa borbi protiv „Islamske države“, izgledalo je da ostavlja vrata otvorenim upravo za tu mogućnost, jer je rekao da „razmatramo razne opcije“. Ruski Lider treba da prisustvuje Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija krajem ovog meseca, a neki analitičari kažu da predlog za slanje trupa u Siriju može biti središnja tačka te njegove posete.

Od sovjetskih vremena, Rusija je imala bliske političke i vojne veze sa Sirijom koja je domaćin objektu ruske Ratne mornarice u sredozemnoj luci Tartus, namenjenom za servisiranje i snabdevanje brodova tokom poseta. Mada taj objekat iz sovjetske ere ima samo nekoliko plutajućih dokova i nekoliko zarđalih radionica i magacina, on ima simbolički značaj kao poslednje preostalo ruske vojno uporište van teritorije nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.

Moskva je odlučno podržavala predsednika Sirije Bašar Asad tokom četvorogodišnjeg građanskog rata, snabvajući njegov režim oružjem i držeći svoje vojne savetnike u Siriji. Putin je ponovo izjavio u petak da Rusija smabdeva sirijsku vojsku oružjem i obučava je.

Rami Abdurahman, šef nadzorne Sirijske opservatorije za ljudska prava, sa sedištem u Velikoj Britaniji, rekao je da je od sredine avgusta bilo izveštaja da ima ruskih trupa na aerodromu u glavnom gradu i na aerodromu primorskog grada Latakije.

„Mi ne znamo da li su to vojnici ili prevoznici oružja i municije“, rekao je on, ukazujući na povećanje dotoka ruskog oružja u Siriju od jula.

„To što to (vojna saradnja) nije nova je jedna stvar, ali porast je primetan“, rekao je Abdurahman koji ima veliku mrežu aktivista na terenu u Siriji, koja mu pomaže da prati situaciju.

Američki državni sekretar Džon Keri je signalizirao zabrinutost Vašingtona u telefonskom razgovoru sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom tokom vikenda. Stejt department je saopštio da je Keri jasno rekao da ako su tačni izveštaji o neposredno predstojećem gomilanju ruskih vojnih snaga u Siriji, “ ti postupci mogu dodatno pojačati sukob, dovesti do još većeg gubitka nevinih života, do povećanja toka izbeglica i rizika od sukoba sa koalicijom protivnika ‘Islamske države’ koja deluje u Siriji“.

Po jednom zvaničniku američke odbrane koji je govorio pod uslovom da mu se ne objavi ime, SAD su primetile povećanje broja ruskih transportnih aviona za čije letove za Siriju se traže diplomatska odobrenja. On je rekao da nije jasno šta je u tim avionima i šta je njihov cilj.

Portparol Ministarstva inostranih poslova Grčke, Konstandinos Kutras je rekao da su SAD zatražile od Grčke da poništi dozvolu za prelet datu Rusiji za period 1-24. septembar, za letove ka Siriji. On je rekao da se taj zahtev razmatra.

Zvaničnici SAD koji ne žele da im se objave imena, reki su da su videli transport montažnih kuća u Siriji, ali ne i vojnike, iako se to tvrdilo u nekim izveštajima medija. 

Sergej Karaganov, osnivač Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku, vodećeg udruženja ruskih političkih eksperata, rekao je da Rusija razmatra mogućnost priključivanja koaliciji protivnika „Islamske države“, ali da je Zapad za sada negostoljubiv. „Oni nisu voljni da prihvate predloge Putina, koga žele da ograniče“, rekao je on.

Karaganov koji ima dobre veze s ruskim zvaničnicima, rekao je da ne očekuje da će se Rusija opredeliti za jednostranu vojnu akciju u Siriji ako je SAD i saveznici odbiju. „To bi podrazumevalo ogromne rizike“, rekao je on.

Igor Koročenko, penzionisani pukovnik Generalštaba ruske vojske, a sada urednik časopisa o odbrani, takođe je rekao da Rusija, mada isporučuje oružje Asadovoj vladi, nema nameru da pošalje svoje trupe u Siriju.

„Rusija neće slati svoje vojnike na Bliski istok, to je apsolutno isključeno“, rekao je on. „To je problem SAD. Rusija ga neće platiti životima svojih vojnika“.

Aleksander Golc, nezavisni vojni analitičar, rekao je da Putin pridruživanje koaliciji protivnika „Islamske države“ smatra šansom da postigne približavanje sa Zapadom. „Rusija se našla u izolaciji koja je sve osetnija“, rekao je on.

On je rekao da najnoviji izveštaji o kretanju trupa i vojnog tereta ka Siriji izgleda pokazuju spremnost Moskve da se pridruži koaliciji, ali to nije neko veliko slanje trupa.

Pavel Felgenhauer, moskovski analitičar specijalizovan za pitanja u vojske i bezbednosti, rekao je da bi očigledno povećanje ruskog prisustva u Siriji moglo biti deo napora Kremlja za podizanje pritiska na SAD da prihvate Putinovu plan.

„Takva koalicija… bi omogućila opstanak Asadovog režima, a Rusiji da očuva svoje prisustvo na Bliskom Istoku“,’ rekao je on.

Ako Rusija na posletku pošalje vojni kontingent u Siriju, verovatno će sadržati nekoliko borbenih aviona, zajedno sa osobljem za podršku i nešto vojnika da ih čuvaju, rekao je Felgenhauer. Neupuštanje u kopnene akcije će omogućiti Rusiji da izbegne bilo kakve značajne gubitke.

Aleksej Malašenko, stručnjak za Bliski istok u moskovskoj kancelariji Karnegijeve fondacije je skeptičan, i rekao je da nije verovatno da će uspeti Putinov navodni plan da upotrebi Siriju za poboljšanje odnose sa Zapadom.

On je upozorio da će, ako Rusija ne postigne dogovor sa SAD i pokuša da nastupi sama uz Asadove snage, to dodatno oštetiti njene odnose ne samo sa SAD, već i sa silama u tom regionu. Takođe će verovatno izazvati negativan odgovor javnosti, kao bolan podsetnik na propali sovjetski rat u Avganistanu.

„To neće biti radosno dočekano ovde u Rusiji, svi će to uporediti sa Avganistanom“, rekao je on. „A ako to urade, bilo bi to veoma glupo. Vrlo je jednostavno ući, ali može biti veoma teško izaći“.

Malašenko je takođe upozorio da bi slanje ruskih vojnika u borbu protiv „Islamske države“ donelo rizik od odmazde i povećalo opasnost od terorističke pretnje Rusiji.

Dok bi pokretanje jednostrane akcije bilo izuzetno rizično, teško je predvideti kako će Putin postupiti ako Vašington odbije njegovu ponudu zajedničke akcije protiv „Islamske države“, rekao je Malašenko.

„Putin je nepredvidiv, a on je vrlo emotivan“,  rekao je on.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.