Raskol Pariz-Berlin zbog Turske i stezanja kaiša

Foto: Beta

Ideološke razlike i vidljiv otpor Francuske i drugih članica Evropske unije insistiranju Nemačke da se krupni ustupci oko demokratskih načela, uslova za nastavak pregovora o članstvu i bezviznom režimu, daju autoritarnoj vlasti u Turskoj zbog izbegličke krize, doveli su ne samo do toga da je „zaribala osovina Berlin-Pariz“već da je „zapala u kvar i cela mašina Evropa“.

Kako ocenjuju danas komentatori evropskih medija, raskol unutar EU već je uvećan porukama sa sastanka petnaest vodja evropskih socijalista u Parizu da, od Berlina zagovarano „stezanje kaiša“ kao isključivi recept za ekonomsko ozdravljenje Unije, mora biti zamenjeno investicijama, podsticanjem privrednog rasta i otvaranjem radnih mesta.

Dok cela Evropa čeka da vidi šta će Nemci na regionalnim izborima reći o izbegličkoj politici kancelarke Angele Merkel, vodeći francuski listovi Mond i Figaro navode da je „zvanični Pariz ljut zbog jednostranih inicijativa Berlina… posebno zbog nedavnog tajnog susreta u Briselu izmedju kancelarke Merkel i turskog premijera Ahmeta Davutoglua“.

U komentarima se politika Angele Merkel u izbegličkoj krizi ocenjuje kao „tvrdoglava“, samovoljna i zamera joj se što je ona najpre prekršila sva pravila EU o azilu, vizama i zaštiti spoljnih granica Unije pozivom da se „otvore vrata imigrantima“.

Da bi onda, ističu komentatori, napravila potpuni zaokret i zahtevala zatvaranje EU, ogromne ustupke Ankari i protivrečnim tvrdnjama da se „zapadnobalkanski put izbeglica“ ne sme zatvoriti, već pomoći Grčkoj koja i dalje propušta imigrante.

Francuski predsednik Fransoa Oland je to jasno potvrdio u izjavi na sastanku vodja evropskih socijalista, naglasivši da „ne bismo smeli dati Turskoj bilo kakve ustupke oko ljudskih prava ili liberalizaciji viza“.

To je bila Olandova poruka i za samit EU 17. i 18. marta u Briselu, na kojem treba da se usvoji načelno utanačeni dogovor s Turskom o rešavanju izbegličke krize, s tim da Unija Ankari dostavi i šest milijardi evra za zbrinjavanje izbeglica.

Neki lideri i političari u EU, kao i Evropskom parlamentu kritikovali nagodbu s Ankarom, zamerajući da se time izdaju evropska demokratska načela i vrednosti i popušta pred „ucenom“ turskih vlasti.

Time se ciljalo i na politiku nemačke kancelarke Angele Merkel koja je bila glavni zagovornik sad već spornog dogovora s Turskom.

Komentator španskog dnevnika Pais smatra da je „fabrika Evropa u kvaru, dugo je bila konkurentna i ambiciozna, a sad je zaškripala i više ne proizvodi boljitak, demokratiju i stabilnost, kao što je to činila proteklih vekova“, a izbeglička kriza je unela duboke podele koje zadiru u srž demokratije.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar