Rusija nema alternativu evropskim integracijama Srbije

Foto: Beta

Nezavisni geopolitički analitičar Nikita Komarov ocenio je da se Srbija sve više okreće Zapadu, a da Rusija u ovom trenutku ne može Beogradu da ponudi alternativu evro-atlantskim integracijama.

U nedavnim analizama za informativni vebsajt PolitRussia, Komarov, stručnjak za istočnu Evropu, navodi da ako Rusija želi da Srbija napusti politiku balansiranja izmedju Rusije i Zapada i da izabere Moskvu, onda prva mora da pojača svoje napore na diplomatskom frontu.

„Srbija je trenutno poslednja država na Balkanu koja nije izgubila neutralnost. Svi drugi delovi bivše Jugoslavije, kao i susedne zemlje, integrisane su na neki način u evro-atlantske strukture, koje potpuno kontrolišu društvene i političke procese u time zemljama“, rekao je Komarov, prenosi Sputnjik u tekstu pod nazivom „Kada će, ako ikada, Srbija konačno napraviti geopolitički okret ka Rusiji?“.

Prema njegovoj oceni, ruski uticaj na Balkanu se pokazao kao nedovoljan da spreči širenje evro-atlantskih organizacija u regionu i Srbija bi, takodje, „mogla odjednom da postane deo NATO i EU“. Ipak, dodaje Komarov, srpski „etno-kulturni kod“ i posledice NATO bombardovanja 1999. „ostaju kamen spoticanja na putu zapadnih globalista“.

„Nažalost, vreme nije na strani srpskog naroda, niti je u interesu Rusije. Američka meka moć postepeno vuče Srbiju ka Zapadu“, ocenio je Komarov, dodajući da srpski mediji stalno govore o koristima evropskih integracija, a da se ćirilično pismo „lagano, ali sigurno menja u latinični alfabet“.

Napominjući da 48 odsto stanovništva Srbije podržava proces integracije u EU, a da je 28 odsto protiv, Komarov kaže da Srbi ustvari i nemaju neki izbor.

„U ovom trenutku, Rusija ne može zaista da ponudi Beogradu alternativu. Zbog toga se teško može kriviti južnoslovenska zemlja za bilo kakvu vrstu ‘izdaje'“, ocenio je Komarov.

Iako je protivljenje ulasku u NATO i dalje veoma snažno medju Srbima, Komarov napominje da je važno setiti se i izdaje Srbije koju je učinio Boris Jeljcin.

„Jugoslavija 1999. nije primljena u Savez Rusije i Belorusije, Jeljcin je odbio da naoruža (Slobodana) Miloševića (raketnim sistemom) S-300, a ruske vazdušne snage su se kasnije povukle s aerodroma u Prištini“, rekao je Komarov, dodajući da je, ipak, većina Srba izgleda svesna da Jeljcinova izdaja nije bio izbor ruskog naroda.

Situacija bez obzira na to ne ide u pozitivnom smeru za rusko-srpske odnose.

„Srpska vlada je u osnovi umereno prozapadna. Kombinujući ideologiju evropskih integracija i ‘odbrane srpskih nacionalnih interesa’, Srpska napredna stranka je osvojila većinu na parlamentarnim izborima u aprilu“, podseća Komarov i dodaje da su i predsednik Tomisalv Nikolić i premijer Aleksandar Vučić istovremeno promovisali vojnu saradnju i s Rusijom i NATO i zalagali se za članstvo u EU, ali ne pre rešenja pitanja Kosova.

Komarov ocenjuje da bi se, ako bi na vlast došle proruske snage, zemlja suočila s pritiscima sa svih strana, sugerišući da je odnos snaga u ovom trenutku takav da Rusija „verovatno ne bi imala dovoljno resursa da zašiti zemlju, čak iako bi se Beograd snažno založio za savez“, prenosi Sputnjik.

„Sve u svemu, odnos izmedju zvaničnog Beograda i Moskve je donekle nesiguran. Pogoršanje geopolitičke situacije prirodno postavlja pitanje da li će Srbija napraviti jasan izbor da li će se pridružiti Rusiji ili Zapadu. Beograd nastavlja da drži maksimalno neutralnu poziciju, diplomatski se osmehujući na obe strane. Rusija tek počinje da obnavlja svoj raniji geopolitički značaj i ne može da ponudi punu podršku Srbiji“, smatra Komarov.

Ostaje da se vidi da li će Moskva moći „pobednički“ da se vrati na Balkan, što se, prema oceni Komarova, neće desiti pre rešenja problema u Ukrajini, Moldaviji, pa čak i u Siriji.

„Može samo da se nada da će do tada evro-atlantske strukture ostati nemoćne da apsorbuju Srbiju, poslednji bastion podrške Rusiji na Balkanu“, smatra Komarov.

(Beta)

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

Ostavite komentar