Šariot: Evropa suočena sa osam kriza

Evropa je suočena sa osam istovremenih kriza, od izbegličke krize i terorizma, do Bregzita i Bliskog istoka, ocenio je bivši nemački ambasador u SAD Klaus Šariot, napominjujući da su izazovi EU uvek davali podsticaj da ide napred, ali da je rešavanje problema spor proces budući da obuhvata 28 članica.

Foto: Beta

Foto: Beta

Prema njegovim rečima, te krize uključuju „rusku agresiju protiv Ukrajine“, terorizam, opasnost od dezintegracije EU zbog britanskog referenduma, porast populizma, krizu državnog duga, previranja na Bliskom istoku i po prvi put dovođenje u pitanje Šengenskog sistema slobode kretanja unutar Evrope.

„Znači imate osam istovremenih kriza, od kojih je svaka teška“, rekao je ambasador, koji je sada profesor na Flečerovoj školi na Unverzitetu Tafts, u intevjuu sa Stefenom Sabom, direktorom Transatlantke akademije Nemačkog maršalovog fonda u Vašingtonu.

On pred Evropom vidi potencijalne rizike ali i rešenja u vidu koordinacije pred izazovima, objavljeno je na sajtu Nemačkog maršalovog fonda.

Iako EU nema jednog lidera i nije jedinstvena, svedoci smo nezapamćenog broja evropskih samita koji se sada održavaju gotovo svake nedelje i nezapamćenog niza sastanaka ministara spoljnih poslova, finansija, unutrašnjih poslova, po čemu se već vidi da EU poćinje da reaguje, rekao je bivši nemački ambasador.

„Na primer idućeg ponedeljka će biti održan vanredni samit o izbegličkoj krizi na kome će biti razmatrana konkretna pitanja i planovi i siguran sam da ćemo dobiti rešenja za bar jedno ili dva od tih pitanja“.

Kada je reč o pitanju da li pregovarati sa Turskom, Šariot ukazuje da se stvara konsenzus, što je pre pola godina delovalo nezamislivo.

„Sada Turskoj nudimo značajna sredstva za ono što radi, ali takođe razgovaramo i o otvaranju novih poglavlja, i ne bi me čudilo da EU postigne uskoro dogovor sa Ankarom.“

Po njegovom mišljenju SAD mogu da pomognu EU u rešavanju ovih kriza jer je većina njih globalnog karaktera, počevši od migrantske krize, Ukrajine i takozvane Islamske države.

„Mnogi od ovih problema se mogu rešiti samo ako se držimo zajedno. Pogledajte primer Rusije. Samo zahvaljujući tome što smo se dogovorili o setu sankcija mogli smo da ostavimo utisak na Putina a to važi i za sva druga pitanja, od terorizma do populizma“.

Na pitanje o raspoloženju u Nemačkoj prema EU, on je potvrdio da neki preispituju EU, ali oni su, kako kaže, u manjini.

„Prema poslednjoj anketi javnog mnjenja preko 90 odsto ljudi veruje da je ispravno zaštiti izbeglice a velika većina u Nemačkoj još uvek veruje da je EU odgovor. Dva osnovna stuba nemačke spoljne politike ostaju EU i transatlantski odnosi.“

Međutim, primetan je porast desničarskih populističkih partija i Nemačka nije usamljena u tome, dodao je on.

„To se može videti u Francuskoj, u SAD, u Danskoj, Holandiji, Mađarskoj čak i Poljskoj. To je zajednički problem zapadne liberalne demokratije i mi u Nemačkoj imamo sreću da te populističke partije podržava samo 10 odsto što je mnogo manje nego u drugim zemljama“.

Na pitanje kako bi izlazak Britanije uticao na EU, on je ocenio da bi to imalo negativan efekat ne Evropu ali da bi efekat po samu Britaniju bio katastrofalan.

„Ne prestaje da me čudi koliko se malo o tome govori. To bi moglo dovesti do raspada Velike Britanije, odvajanja Škotske, morali bi da uvedu pravu granicu prema Irskoj. Mislim da bi Britanija izgubila mnogo više nego što bi dobila“.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar