Savet bezbednosti UN i dalje podeljen oko sudbine Asada
Američki državni sekretar Džon Keri izjavio je posle usvajanja rezolucije UN o Siriji da su ostale velike razlike po pitanju sirijskog predsednika Bašar el Asada koji je „izgubio sposobnost da ujedini zemlju“, dok je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ponovo istakao da sirijski narod mora da odluči o sudbini svog predsednika.
Jednoglasna podrška Saveta bezbednosti UN rezoluciji kojom se odobrava mirovni proces u Siriji, predstavlja do sada najveći znak podrške tog tela nalaženju rešenja gradjanskog rata u toj zemlji.
Mirovni proces predvidja prekid vatre i početak pregovora vlade i opozicije sledećeg meseca, ali u rezoluciji se ne pominje najspornije pitanje, buduća uloga predsednika Asada.
SAD, njihovi evropski saveznici, Saudijska Arabija i druge arapske zemlje su do sada insistirale da Asad mora da ode, kao preduslov za početak mirovnog procesa.
Keri je, medjutim, rekao da su svi do sada shvatili da zahtevanje njegovog odlaska unapred „u stvari produžava rat“.
Rusija i Iran su, s druge strane odbijali pozive drugih dražava na odlazak Asada.
Šef ruske diplomatije je istakao da je njihovo ubedjenje da sirijski narod mora da odluči o svojoj budućnosti, što podrazumeva i budućnost sirijskog predsednika.
Lavrov je rekao novinarima da „nije previše optimističan“ o onome što je postignuto juče, ali da je napravljen „veoma važan korak za Sirijce da odrede budućnost svoje zemlje“.
Svetske diplomate su priznale da rezolucijom neće biti okončani sukobi u Siriji, jer je uvodjenje i nadgledanje primirja nemoguće u područjima koja kontroliše Islamska država.
Rezolucijom se predvidja da generalni sekretar UN pozove predstavnike siriske vlade i opozicije da se ukljiče u „zvanične pregovore o političkom tranzicionom procesu po hitnom postupku, s ciljem da pregovori počnu početkom januara 2016“.
Prema mirovnom planu, u roku od šest meseci treba da bude formirana „kredibilna, inkluzivna, neverska vlada“, a „slobodni i fer izbori“, po novom ustavu, pod nadzorom UN, treba da budu održani u roku od 18 meseci.
Jedno od pitanja o kojem će se raspravljati je koje grupe će moći da budu deo pregovaračkog tima opozicije, a koje će se smatrati terorističkim organizacijama.
Tokom petogodišnjih sukoba u Siriji je poginulo više od 300.000 ljudi, a procenjuje se da je četiri miliona ljudi raseljeno.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.