Šefovi diplomatija EU danas vanredno zbog Trampa
Šefovi diplomatija zemalja Evropske unije održaće danas vanredni sastanak, nakon pobede republikanca Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD. U zvaničnom saopštenju Evropske službe za spoljne poslove stoji da će neformalni sastanak biti održan večeras u Briselu, na poziv visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini.
Bilo je planirano da ministri održe redovan mesečni sastanak u Briselu u ponedeljak, u čijem fokusu je trebalo da bude Turska, ali neočekivana Trampova pobeda izazvala je zabrinutost u Evropi.
Prethodno, istaknuti zvaničnici Evropske unije Donald Tusk i Žan-Klod Junker pozvali su u danu pobede Trampa na samit EU-SAD posle njegove pobede na predsedničkim izborima u SAD. „Želeli bismo da iskoristimo ovu šansu i pozovemo Vas da, što pre budete u prilici, posetite Evropu i dođete na samit EU-SAD“, naveli su Tusk i Junker u zajedničkoj poruci Trampu, preneo je AFP. Oni su istakli da je „danas, važnije nego ikada da se ojačaju transatlantski odnosi“.
Nakon toga, Junker je u petak upozorio da izbor Trampa za američkog predsednika rizikuje da poremeti odnose SAD i Evrope.
„Biće potrebno da naučimo novoizabranog predsednika šta je Evropa i kako ona funkcioniše“, rekao je Junker na jednom predavanju studentima u Luksemburgu, prenosi BBC.
Predsednik Evropske komisije juče je pozvao Trampa da razjasni stavove o pitanjima poput globalne trgovine, politike vezane za klimu i budće odnose sa NATO saveznicima. Junkerove izjave su u suprotnosti sa umerenijim reakcijama drugih lidera EU, navodi BBC.
Posle Trampove pobede, francuski predsednik Fransoa Oland i Tramp su se u telefonskom razgovoru saglasili da treba da razjasne stavove o ključnim međunarodnim pitanjima, kao što su Bliski istok i Ukrajina, dok nije saopšteno o čemu je tačno telefonom Tramp razgovarao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.
Tramp je izabran za 45. predsednika SAD pobedivši protivkandidata iz tabora demokrata Hilari Klinton. Nakon njegove izborne pobede, EU je suočena s onim što Amerikanci zovu „savršena oluja“, imajući u vidu, kako ocenjuju analitičari, da je Tramp u Beloj kući, Putin u Kremlju, Erdogan u Ankari, desničarski populisti svuda, a sve to nakon Bregzita. Evropa gubi međunarodne partnere, a pritom je i sama u krizi, navode analitičari, koji kažu da je Evropa, dva dana nakon Trampove pobede, izgubljena između neverice i očajanja, pred nesigurnim vremenima i krajem ere političkog liberalizma. Čini se da Evropa od Trampa ne može da očekuje ništa dobro, jer ako se bude držao svojih obećanja izrečenih u kampanji, evropski interesi biće ugroženi, navode svetski mediji u analizama. Tramp je, podseća se, u svojim političkim istupima doveo u pitanje NATO, čovek je koji se divi Putinu, diskriminiše migrante i želi da pocepa trgovinske sporazume. Niko unapred ne može da zna koje od ovih obećanje Tramp realizovati kada 20. januara bude inaugurisan.
Upravo ta neizvesnost je, čini se, ono što je uznemirilo Evropu. Da li je izbor Trampa kraj jedne ere, početak novog svetskog poretka ili nešto treće, na to pitanje, eksperti ističu, zasad nema odgovora, a ako se još Tramp približi Putinu – doći će do „pomeranja globalnih odnosa moći“. Strahuje se i da bi uspon Trampa mogao da bude nagoveštaj kraja onakve liberalne demokratije kakvu poznajemo. „Mogao bi i da bude katalizator za uspon desničarsko-populističkih pokreta u Evropi. Ako se setimo Erdogana u Turskoj, Putina u Rusiji, tvrdog režim u Severnoj Koreji i filipinskog moćnika Rodriga Dutertea – onda nam globalna politička slika sveta uteruje strah u kosti“, ocenjuje Dojče vele. Tu je i nepoznanica budućeg odnosa Trampa prema NATO-u jer je on u kampanji najavio njegovu reorganizaciju. „NATO je zastareo,“ rekao je ranije Tramp u emisiji televizije ABC, istakavši da je Alijansa osnovana u drugo vreme, kada je glavna pretnja Zapadu bio Sovjetski savez.
NATO danas nije pogodan za borbu protiv terorizma i previše košta SAD i zato ga treba smanjiti i reorganizovati, kazao je. A u intervjuu Njujork tajmsu, Tramp je takođe rekao da bi, ukoliko postane predsednik, razmotrio mogućnost da Japanu i Južnoj Koreji dozvoli da razviju sopstveno nuklearno oružje umesto da se oslanjaju na zaštitu SAD protiv Severne Koreje i Kine, što takode predstavlja veliko odstupanje od standardne američke politike. Ne treba zanemariti ni njegovu najavu da će možda odustati od kupovine nafte iz Saudijske Arabije i drugih arapskih zemalja, ukoliko one ne budu poslale kopnene trupe u borbu protiv Islamske države ili platile SAD da to učine. Iako su njegove izjave, pre svega o NATO-u, od nekih njegovih kolega iz Republikanske stranke ocenjivane „katastrofalno budalastim“, sada se to više ne čini tako.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.