Šmit: Azilanti sa Balkana dolaze u Nemačku zbog para

Šef nemačkog Saveznog ureda za migraciju i izbeglice Manfred Šmit izjavio je da ljudi sa Balkana u Nemačkoj traže azil pre svega zbog para i najavio nove mere da se to spreči uključujući zabranu ulaska u zemlje Šengena za one koji podnose neosnovane zahteve za azil.

On međutim smatra da bi ponovno uvođenje viza bilo „zaista poslednje sredstvo“.

„Trenutno u Saveznoj Republici Nemačkoj boravi oko 700.000 građana iz Srbije, Bosne, Crne Gore, Albanije i Kosova koji imaju dozvolu boravka u EU ili Nemačkoj, koji ovde potpuno legalno žive i rade. Vraćanje viznog režima bi pogodilo i ljude koji iz tog regiona legalno dolaze u Nemačku i to ne bi bilo pravedno prema njima,“ rekao je Šmit u intervjuu Radiju Dojče vele.

Foto: Beta

Foto: Beta

Šmit kaže da broj došljaka predstavlja znatno iskušenje za nemačku vladu, a sto se posebno odnosi na priliv građana Kosova početkom godine i građana Albanije u ovom trenutku.

„Samo ove godine smo dobili 28.000 zahteva za azil iz Albanije. Takav razvoj nismo mogli da prognoziramo i veoma nas je iznenadio,“ rekao je Šmit nemačkom radiju.

Prema njegovim rečima, građani iz Srbije, Bosne i Makedonije koje su označene kao „sigurne zemlje“ dobijaju zaštitu u 0,1 do 0,2 odsto slučajeva, dakle praktično nemaju izgleda na azil u Nemačkoj.

Isto se ove godine dešava i sa azilantima iz Kosova i Albanije: i tu je broj odobrenih zahteva praktično nula.

Šmit objašnjava da označavanje zemlje porekla „sigurnom“ nije dovoljno već je potreban paket mera koji bi uključio skraćenje trajanja postupka odlučivanja o azilu.

„Zadržavanje u Nemačkoj ne sme više biti finansijski isplativo. Od avgusta, kada na snagu stupa novi zakon, mi ćemo kod očigledno neosnovanih zahteva za azil izricati zabranu ulaska i boravka u šengenskom prostoru. To će posebno pogoditi potražioce azila sa Balkana,“ naveo je Šmit.

Po njegovom mišljenju ustanove za prijem izbeglica u nemačkim pokrajinama treba više da se koncentrišu da tim ljudima pomognu u naturi, a manje novcem i sve te mere daće efekta tek zajedno.

„Imamo već napredak što se tiče Srbije: u oktobru i novembru imali smo 3.000 do 3.600 zahteva za azil, sada imamo 1.700. Ali da, očekivali smo još veći efekat i zato ćemo posegnuti za daljim merama.

Vi govorite o takozvanim ‘ekonomskim izbeglicama'“.

Šmit je potvrdio da azilanti sa Balkana u Nemačku dolaze da bi dobijali  od 143 evra mesečno po osobi.

„Naš osnovni zadatak je da saslušamo tražioca azila, da čujemo priču o njegovom begu i situaciji u matičnoj zemlji i da tu priču ocenimo. U 99 odsto slučajeva čujemo: ‘Došli smo da tražimo posao; da nam deca ovde idu u školu; jer je ovde bolja zdravstvena nega…“

Prema njegovim rečima, ima i onih koji na saslušanju kažu: „ostavite me još samo četiri nedelje ovde, hoću da kupim auto, poneo sam i pare“, ili žele da se zadrže u Nemačkoj pola godine kako bi prikupili dovoljno sredstava da u zemlji porekla od toga žive devet do dvanaest meseci.

Na pitanje na osnovu čega onih jedan do dva promila ljudi ipak dobije azil, on je rekao da postoje različite forme azila, izbeglice, zatim  subsidijarna zaštita – kada nekome u zemlji porekla preti smrtna kazna i postoji treća forma kada je neko teško bolestan i ne može biti adekvatno lečen u domovini.

„Takve ljude ne šaljemo nazad“, rekao je Šmit, napominjući da sve drugo ne potpada pod Ženevsku konvenciju.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar