Šta čeka novu Ciprasovu vladu?

Pred novom grčkom vladom je lista teških ekonomskih reformi dogovorenih u zamenu za dobijanje 86 milijardi evra iz trećeg spasilačkog paketa koje su međunarodni kreditori u avgustu odobrili Atini, ocenjuje francuska agencija Frans pres.

Foto: Beta

Foto: Beta

Već u oktobru sledi prva revizija spasilačkog paketa kako bi se proverilo da li Atina ispunjava uslove iz programa „gotovina za reforme“.

Novi grčki parlament će, kako ocenjuje francuska agencija, morati da revidira budžet za 2015. godinu i da uzme u obzir penzione reforme i reforme poreza na primanja, kao što je duplo povećanje poreza na prihode poljoprivrednika sa sadašnjih 13 odsto na 26 odsto do 2017. godine.

Porez na primanja građana koja su niža od 12.000 evra godišnje će progresivno rasti sa 11,0 na 15,0 odsto, dok će za primanja veća od 12.000 evra godišnje porasti sa 33,0 na 35,0 odsto. Planirano je i smanjenje vojne potrošnje, dok će vlasnici brodova morati vladi da plate dodatni porez.

Osim toga, najavljeni su novi rezovi penzija, s ciljem ostvarivanja uštede od oko 0,25 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) u 2015. godini, i od 1,0 odsto BDP-a do 2016. godine.

Posle prvobitnog julskog podizanja stope poreza na dodatu vrednost (PDV), drugo povećanje te stope bi trebalo da usledi u oktobru, kada će hoteli i grčka ostrva izgubiti pravo na nižu stopu PDV-a.

Kako navodi Frans pres, od 2015. do 2021. godine u Grčkoj će biti ukinuta šema ranog penzionisanja, a za utajivače poreza su najavljene strože kazne.

Grčku očekuje i liberalizacija dela maloprodajne industrije, čime će se omogućiti prodaja lekova u robnim kućama, kao i prodaja hleba na drugim mestima a ne samo u  pekarama.

Zvanična Atina je, takođe, obećala da će do kraja 2017. godine prodati državne aktive vredne 6,4 milijarde evra, od čega će u ovoj godini prodati aktive vredne 1,4 milijarde evra, u narednoj godini imovinu vrednu 3,7 milijardi evra, a u 2017. godini u vrednosti 1,3 milijarde evra.

Na novoj vladi je i da do oktobra objavi datume za prodaju luka Pirej i Solun, zaključuje Frans pres.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar