Šta je izvelo Francuze na ulice?

Protesti u Francuskoj su sve masovniji, štrajkovima su blokirane mnoge delatnosti, a sve više pristalica ima i građanski pokret „Svu noć“, koji zapravo traži obračun sa postojećim sistemom, piše danas Dojče vele.

Foto: Beta

Foto: Beta

Sukobi oko plata, specifični za određene branše, povezali su se sa zajedničkim zahtevom svih demonstranata za povlačenje reforme tržišta rada, koja je doneta bez glasanja u parlamentu.

Šta je, zapravo, to što je u novom zakonu o radu nateralo Francuze da izađu na ulice, da blokiraju nuklearne elektrane, pumpe, rafinerije, saobraćaj…, kako bi sprečili usvajanje tog zakonskog akta?

Britanski javni servis Bi-Si-Si navodi da sa 35 radnih sati nedeljno, Francuzi imaju najkraću zakonom propisanu radnu nedelju u Evropi, manju od 40-časovnog limita u većini članica EU, među kojima je i Španija, i znatno manju od 48-časovne granice u Britaniji.

Pored toga, oni u nekim krugovima važe za ljude koji imaju lagan radni vek, koji snažno brane moćni sindikati, dodaje britanski medij.

Radna nedelja od 35 sati je u Francuskoj uvedena 2000. godine. Francuska se tim zakonom, takođe, obavezala na poštovanje 11 vezanih sati odmora između svakog radnog dana i jedan uzastopni 35-časovni period odmora nedeljno, uglavnom za vikend.

Ipak, prosečan broj radnih sati u Francuskoj je veći od zakonske granice, i iznosio je 37,5 sati nedeljno u 2014. godini, što je više od prosečnih 36,1 sati u Britaniji i 35,3 sati u Nemačkoj.

Po zakonu, Francuzi bi trebalo da budu plaćeni za prekovremeni rad i da im bude isplaćena naknada za svaki sat rada preko propisanih 35.

Građani Francuske, kako navodi Bi-Bi-Si, takođe dobijaju velikodušan godišnji odmor, odnosno prosečnih 30 dana godišnje plaćenog odsustva u poređenju sa 28 u Britaniji, 25 u Norveškoj i Danskoj, i 20 dana u Nemačkoj.

Prosečna godišnja plata u Francuskoj je u 2014. godini iznosila 47.885 dolara u poređenju sa platom u Nemačkoj od 48.479 dolara, i platom u Britaniji od 54.350 dolara.

Kontroverznim reformama radnog zakonodavstva, koje su prouzrokovale proteste, zadržaće se 35-časovna radna nedelje, ali će one omogućiti kompanijama da zatraže od zaposlenih da rade do 46 sati nedeljno, ili čak 60 sati u vanrednim okolnostima.

Kod nekih radnika, obavezna 11-časovna pauza između smena će verovatno biti prekršena novim zakonom, a ove reforme će takođe olakšati poslodavcima zapošljavanje i otpuštanje radnika.

Kompanijama koje budu registrovale pad prihod tokom četiri uzastopna kvartala će, prema novom zakonu, biti dozvoljeno otpuštanje zaposlenih.

Prema oceni Bi-Bi-Si-ja, nova zakonska rešenja u Francuskoj su ipak manje regorozna po radnike nego u drugim evropskim zemljama, jer je na primer u Britaniji, profitabilnim kompanijama znatno olakšano otpuštanje, kao što je to slučaj i u Nemačkoj.

Britanski javni servis se, međutim, zapitao zašto stopa nezaposlenosti u Francuskoj iznosi 10,4 odsto u poređenju sa 5,4 odsto u Britaniji i 4,8 odsto u Nemačkoj, ako su uslovi rada tako dobri?

„Jedan od razloga zašto su Francuzi tako često u štrajku jeste borba između insajdera i autsajdera“, smatra profesor Ijan Beg sa Londonske škole za ekonomiju.

„Oni koji rade već uživaju različite vrste zaštite i očigledno da žele da ih sačuvaju. Međutim, postoji tiha većina autsajdera koji verovatno žele ublažavanje strogih zakona o radu, jer bi im to donelo veće šanse za zaposlenje“, rekao je Beg.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar