Šta sve može Tramp kao predsednik SAD?

Ono što je delovalo nezamislivo postalo je stvarnost – Tramp će biti sledeći američki predsednik. Vreme za iščuđavanje je prošlo i dva dana posle izbora na kojima je milijarder pobedio Hilari Klinton uveliko se predviđaju njegovi planovi.

Foto: Beta

Foto: Beta

Šta bi Tramp mogao da uradi? Kao predsednik ima pravo da donosi nove i preinačuje stare uredbe. To znači da bi već u prvim danima vladavine mogao da donese uredbu o imenovanju specijalnog tužioca koji bi istraživao njegovu dojučerašnju rivalku za mesto u Beloj kući zbog njenog skandala sa mejlovima. Imao bio i preimućstvo da poništi Obaminu uredbu o zaštiti velikog broja ilegalnih migranata od deportacije i dogovore koje je njegov prethodnik potpisao sa stranim državama poput Irana i Kube.

U spoljnoj politici predsednik ima široka ovlašćenja i Tramp bi zaista mogao da ispuni svoja obećanja i poništi ili ponovo ispregovara Ugovor o slobodnoj trgovini u Severnoj Americi koji je kritikovao kao krivca za odliv američkih radnih mesta. Isto bi mogao da uradi i sa nedavno potpisanim ugovorom sa zemljama Pacifika. Ako hoće da realizuje pretnju i povuče Ameriku iz Pariskog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena, jer je po njemu priča o globalnom otopljavanju – kineska podvala, u tome niko ne bi mogao da ga spreči.

Ipak, mnoga svoja obećanja nikako ne bi mogao da ostvari bez saradnje sa zakonodavnom granom vlasti. U oba doma Kongresa većinu je u utorak ponovo dobila Republikanska partija ispred koje se Tramp kandidovao, ali koja ga je u velikoj meri odbacila ili makar ignorisala, što znači da će mu neće biti lako sa kongresmenima. Od njih će morati da traži da mu odobre sredstva za izgradnju zida koji namerava da podigne duž cele granice sa Meksikom ili za finansiranje agencija koje treba da deportuju strance bez papira. Kako piše „Vašington post”, republikanski kongresmeni će gotovo sigurno sarađivati sa Trampom na jednom zajedničkom cilju – na ukidanju zakona o reformi zdravstva poznatijem kao „Obamaker” kojim je država prvi put osigurala milione Amerikanaca, a koji konzervativci smatraju katastrofalnim udarom na slobode.

Trampov pristup spoljnopolitičkim temama u kampanji bio je prilično izolacionistički. Ako bi se predomislio i želeo da pokrene rat, bila bi mu potrebna dozvola Kapitol hila, ali ne bi imao veće poteškoće da konzervativne kongresmene ubedi u nužnost još jednog rata protiv terorista. Uostalom, ako i ne bi dobio njihovu podršku, opet bi mogao da se osloni na rupe u zakonu koje je koristio i Obama. Aktuelni predsednik nije tražio zeleno svetlo zakonodavaca kada je vraćao trupe u Irak ili slao bombardere u Siriju ili Libiju, smatrajući da ga „pokriva” Bušov zakon o borbi protiv terorizma. Iako je bilo tesno namaknuti zakon o ratu protiv Al Kaide na rat protiv Gadafija ili organizacije koja nije ni postojala za vreme Buša – Islamske države, Obama je upravo to uradio.

Uz čiju pomoć bi Tramp sve to mogao da uradi? Malo ga je ljudi podržalo, pa se očekuje da će ukazati poverenje onima koji su i dosad stajali uz njega: Njutu Gingriču, šefu Predstavničkog doma u vreme kada je pokrenut impičment protiv Bila Klintona, Krisu Kristiju, guverneru Nju Džersija i Rudiju Đulijaniju, bivšem gradonačelniku Njujorka. Američka štampa javlja da su u igri za mesta u vladi i predsednik Republikanske stranke Rajns Pribus, jedan od retkih pripadnika konzervativnog establišmenta koji se nije odrekao Trampa, kao i Kori Levandovski, koga je milijarder otpustio sa mesta menadžera svoje izborne kampanje, ali sa kojim je očigledno ostao u bliskim odnosima. Levandovski je sada politički komentator Si-En-Ena, a demokrate su pustile informaciju da je FBI protiv njega pokrenuo istragu zbog navodnih mutnih poslova sa Rusijom. Kruži i ime penzionisanog generala Majkla Flina i to za mesto savetnika za nacionalnu bezbednost. Flin je već savetovao Trampa u kampanji, a pažnju na sebe je privukao izjavom da Amerika mora da sarađuju sa Rusijom radi sopstvene bezbednosti, posebno kada se ima u vidu da imaju zajedničkog neprijatelja – radikalni islamizam.

Jedini siguran član vlade je Majk Pens, budući potpredsednik i sadašnji guverner Indijane sa prilično dobrim kontaktima u prestonici. Pens, kao i Pribus, imaju težak zadatak da Trampa povežu sa političarima u Kongresu jer je Tramp mnoge od njih izvređao, među njima i najmoćnijeg republikanca u Kongresu Pola Rajana. U trenutku kada se činilo da se Trampova kampanja raspada zbog mnogih nepromišljenih izjava i da mu nema spasa, Rajan je digao ruke od toga da kandidatu svoje partije pomogne na putu za Belu kuće, objavljujući da od tog momenta svako igra samo za sebe. Očekuje se da on i dalje ostane na mestu spikera.

(Jelena Stevanović, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar