Stanišić i Simatović na privremenoj slobodi

Foto: Beta

Mehanizam za međunarodne tribunale u Hagu doneo je odluku da do daljeg na privremenu slobodu pusti bivšeg šefa Službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića i njegovog pomoćnika Franka Simatovića – Frenkija, saopštio je jutros taj sud.
Simatović i Stanišić u pritvoru u Sheveningenu (Scheweningen) bili su od 15. decembra, kada je apelaciono veće Haškog tribunala poništilo prvostepenu presudu kojom su oni bili oslobođeni i naložilo da im se ponovo sudi.

Prošlog petka, Stanišić i Simatović izjavili su da se ne osećaju krivim za ratne zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, za koje su optuženi.

Optužnica Stanišića i Simatovića tereti za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Kao jedan od razloga za privremeno oslobađanje, Stanišićeva odbrana navela je i njegovo zdravstveno stanje koje je opisala kao „loše, ali stabilno“, uz napomenu da je neophodan nastavak lečenja u Beogradu.

Posle prvog suđenja Stanišiću i Simatoviću, prvostepeno veće Tribunala oslobodilo ih je, 29. maja 2013., krivice po svih pet tačaka optužnice.Prvostepeno sudjenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009, a izvodjenje dokaza završeno je 17. septembra 2011. Tužioci su pred sudije izveli 62 svedoka, a u odbranu optuženih iskaz su dala 33 svedoka.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra ove godine, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo tužilaštvo. Veće predsedavajućeg Fausta Pokara (Pocar) ocenilo je da je prvostepeno veće pogrešilo u primeni zakona i tumačenju činjenica kada je utvrdilo da Stanišić i Simatović nisu bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Prvostepene sudije – po apelacionom veću čijem se zaključku protivio jedan član – nisu dale „razumno obrazloženje“ te odluke, niti su razmotrile da li su Stanišić i Simatović delili zločinačku nameru drugih učesnika u tom poduhvatu.Po optužnici, Simatović i Stanišić bili su  učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrba sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, koji bi zatim bili uključeni u ujedinjenu srpsku državu. Na čelu tog zločinačkog poduhvata bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Apelaciono veće usvojilo je i žalbu Tužilaštva na nalaz prvostepene presude da Stanišić i Simatović nisu pomagali i podržavali zločine počinjene nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH zato što njihova pomoć, uključujući i slanje „crvenih beretki“ na ratista, nije bila „direktno usmerena“ na počinjenje zločina.

Sudija Pokar rekao je da je standard „direktne usmerenosti“ pogrešno primenjen i da odstupa od dugogodišnje sudske prakse Tribunala, kao i da je suprotan međunarodnom običajnom pravu, po kojem za zločine može biti odgovoran svako ko pruža pomoć počiniocu, ako ima saznanja da bi ta pomoć mogla biti iskorišćena za činjenje zločina.

Ocenjujući da ne bi bilo primereno i praktično da samo ispravi ove greške prvostepenih sudija i primeni ispravne pravne standarde, apelaciono veće je naložilo da Stanišiću i Simatoviću bude suđeno ispočetka, po svih pet tačaka optužnice. To je prva takva odluka u istoriji Tribunala. Ponovo je bilo suđeno i lideru OVK Ramušu Haradinaju, ali ne po celoj optužnici.

Posle oslobađajuće presude, Stanišić i Simatović pušteni su na slobodu 30. maja 2013. i vratili su se u Srbiju, a u Hag su se vratili na izricanje konačne presude, 15. decembra ove godine. Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Djindjića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

Više puta pre i tokom prvog procesa, Tribunal je optužene puštao na privremenu slobodu.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar