Stoltenberg: NATO ne želi novi hladni rat
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio je danas u Varšavi, na Ekspertskom forumu uz samit NATO, da zapadni vojni savez ne traži sukobe, ne želi novi hladni rat jer on treba da ostane istorija a odgovore na sve izazove, medju njima i jačanje istočnog krila prema Rusiji sa četiri bataljona, sprovodi transparentno i primereno.
„Sve što radimo je defanzivno, transparentno, proporcionalno i primereno pretnji. NATO ne traži
konfrontacije. Ne želimo novi hladni rat, hladni rat je istorija i treba da ostane istorija. Nastavićemo da težimo konstruktivnom dijalogu sa Rusijom. Želimo da razjasnimo sve nesporazume i smanjimo rizike vojnih incidenata koji bi mogli da se otrgnu kontroli“, kazao je Stoltenberg učesnicima Ekspertskog foruma.
Generalni sekretar NATO naglasio je da je Rusija najveći sused NATO i integralni deo evropske bezbednosti.
„Dijalog sa njom je suštinski. Zato smo stvorili Savet Rusija-NATO i danas je posebno važno da ga koristimo“, kazao je Stoltenberg.
Samit NATO danas i u subotu u Varšavi odlučiće prema rečima Stoltenberga o najvećem jačanju kapaciteta za odbranu od kraja hladnog rata.
„NATO snage za intervencije su trostruko veće. Razmestili smo komande kod naših istočnih saveznika. Pojačali smo protivvazdušnu odbranu Turske, broj vojnih vežbi. Ubrzali smo odlučivanje. Danas ćemo se složiti da pojačamo prisustvo na istoku NATO u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj. Multinacionalni bataljon biće u svakoj od zemalja da bude jasno da će bilo kakavnapad dočekati snage iz zemalja širom NATO. Zahvaljujem Kanadi, SAD, Velikoj Britaniji i Nemačkoj što će komandovati tim bataljonima“, rekao je Stoltenberg.
Prvi čovek NATO dodao je da će medju odlukama samita biti i rešenost da se širi stabilnost i van teritorije Alijanse preko jačanja partnera i saveznika, kako Gruzije, Ukrajine i Moldavije, tako i na severu Afrike i na Bliskom istoku.
„Obuka lokalnih snaga često je najbolji način borbe protiv terorista“, kazao je Stoltenberg i naveo konkretne korake podrške Avganistanu, Iraku, Jordanu, Tunisu i Libiji.
NATO ne očekuje da će eventualni Bregzit promeniti bilo šta u ulozi Velike Britanije kao vodećeg i vojno ključnog saveznika, premda je poljski predsednik Andžej Duda na Ekspertskom forumu NATO upozorio da izvesnu opasnost, pre svega po samu Veliku Britaniju ali posredno i po NATO, mogu da donesu problemi sa Škotskom i Severnom Irskom.
„Ako pogledamo nezadovoljstvo Škotlandjana i Iraca treba da se zapitamo koliko je Bregzit opasan po samu Veliku Britaniju“, kazao je Duda.
Samit NATO počinje danas popodne na Narodnom stadionu u Varšavi a učestvuje u njemu 65 delegacija iz 54 zemlje članice i partnerskih zemalja, EU, UN i Svetske banke.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.