Strah nas je da u jesen 2017. ne bude EU

Ne postoji nacionalno rešenje za terorizam ili migracije, to jesu različite stvari, ali zajedničko im je jedno – za obe je potrebno evropsko rešenje, rekao je danas bivši premijer Italije Enriko Leta i izrazio bojazan da u septembru 2017. neće više biti EU.

Foto: Beta

Foto: Beta

U intervjuu za „Dojče vele“ (DW) na pitanje da li ima utisak da „evropska ideja nije više toliko omiljena kao nekad“, Leta kaže „apsolutno“.

„Ljudi su manje oduševljeni Evropom, a posledica je da političari veruju da bi zarad glasova i oni isto tako morali da manje budu oduševljeni idejom Evrope. To znači da će biti sve manje evropskih integracija. Znate, postoje mnoge oblasti za koje ne postoji nacionalno rešenje: problemi poput borbe protiv terorizma ili odnosa prema migracionim strujama. To su doduše odvojene teme, ali zajedničko im je jedno: za obe nam je potrebno evropsko rešenje. Bez evropskog odgovora mi nemamo snažan odgovor, imamo samo političku neslogu. To je razlog zašto su populističke partije danas tako visoko kotirane. Ne postoji jasno rešenje za probleme ljudi i građani zato reaguju“, rekao je Leta.

Na pitanje da li je zabrinut zbog predstojećih izbora u više evropskih zemalja, kao na primer u Francuskoj, Leta je kazao da se „sledeće godine održavaju izbori u Nemačkoj i u Francuskoj, najverovatnije i u Španiji“.

„Ako tome dodamo još i referendum u Italiji, imamo pred sobom 12 meseci tokom kojih bi političari četiri velike zemlje evrozone morali da stanu iza politike koju vode. Jer ako budemo i dalje mislili da moramo da sačekamo nacionalne izbore, onda bismo stalno nešto čekali, a, iskreno govoreći, ja mislim da evropski problemi ne mogu da čekaju 12 meseci. Mi smo već u procesu dezintegracije. I ako budemo čekali na izbore u Španiji, Francuskoj i Nemačkoj u septembru 2017, strahujem da u septembru 2017. više neće biti Evrope“, rekao je Leta.

O nedavnoj izjavi premijera Italije Matea Rencija da bi Bregzit mogao da bude šansa za Evropu i za privredu u Evropi, Leta smatra da je Renci „s pravom rekao da smo svi bili protiv Bregzita“.

„Ali, kao što je Tereza Mej rekla “Bregzit znači Bregzit“. Ujedinjeno kraljevstvo ne može više da ostane na brodu i mi bismo morali ponovo da pregovaramo sa Velikom Britanijom. Sve ovo bi bila šansa kada bi 27 članica, a posebno 19 članica evrozone, dobro promislile o Evropskoj uniji i počele ispočetka. Što bi se na latinskom reklo “ex malo bonum“, ili svako zlo za neko dobro. Bregzit je nešto veoma loše, ali mi moramo to da iskoristimo kao šansu za novi početak“, ocenio je Leta.

Upitan o stanju u italijanskoj privredi, koja po oceni DW „u ovom trenutku malo obecava“, Leta je ukazao da postoji „politička nestabilnost i nesigurnost koja je povezana sa referendumom o promeni ustava koji će Italija imati u novembru“.

„I još povrh svega toga, tu je i izbeglička kriza koja sve jače utiče na Italiju, jer su se migracije nakon zatvaranja Balkanske rute prebacile na Sredozemno more. Tu bi trebalo dodati i privredni rast koji je u drugom kvartalu bio ravan nuli. Dakle, ukupno gledano, ima tu dosta stvari oko kojih bi trebalo brinuti, ali ipak mislim da Italija ima sposobnost i snagu, ali i šansu da se od toga oporavi. Ipak, morali bismo više da na tome radimo“, naveo je Leta koji je bio predsednik italijanske vlade od 2013. do 2014, a danas je dekan na Pariskoj školi za međunarodne odnose (PSIA).

Na konstataciju DW da „Evropska unija ima gomilu problema“ i pitanje „da li u nekom smislu EU ostavlja Italiju samu sa svojim problemima“, poput izbegličke krize, Leta smatra da „problem nije u tome da jedna zemlja u određenom trenutku sama brine o svojim problemima“.

„Uzmite Nemačku kao primer. Zar se Nemačka, pre nekoliko meseci kada je primila stotine hiljada izbjeglica, a ostatak Evrope nije uradio svoj deo posla, nije osetila kao ostavljena od svih. Ovde je reč o principijelnoj stvari. Ja u EU ne vidim jasan pristup rešavanju izbegličke krize. Mi rešavamo problem za problemom, ali ne razvijamo strategiju. Moramo da razvijemo neophodne instrumente kako bismo prebrodili izbegličku krizu, isto kao što smo to radili tokom krize evra“, rekao je bivši italijanski premijer.

On je podsetio da su u EU tada samo izmenili sporazume i uveli Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM).

„Upravo takva vrsta akcije nam je potrebna u izbegličkoj krizi. Morali bismo da napravimo nekoliko izmena u sporazumima, kojima bismo harmonizovali odnos prema izbeglicama, uspostavili zajedničku obalsku stražu i graničnu zaštitu. Takve mere bi trebalo da preduzmemo“, ocenio je Leta.

(Tanjug)

Pogledajte komentare (2)

2 komentara

  • Djura Zemun

    Eu je tehnicki gotova odavno. Nema nikakve ekonomske osnove drzati u istoj zemlji Bugarsku i Francusku, Luksemburg i Maltu….Sve je na bazi politickih razloga, jer je nemoralno i neprakticno preskociti celu bivsu Jugoslaviju i uzeti unutra puku bedu kao sto su Rumuniju, Balticke zemlje itd. Bolje nam je da se ne guramo da udjemo, iz Evrope treba uzeti ono sto valja: pravna drzava, ekologija, po neki zakon… ali ostati nezavisni i gledati prema novim, velikim igracima kao sto su Rusija, Kina pa i Juzna Afrika, Indija…a sto dalje od „brace“ hrvata, nemaca i slicnih tradicionalnih srpskih neprijatelja.

  • goran manic

    Suviše se EU opustila. Eno, i onu svoju Kulu (parlament) nisu još dovršili. (Ne znam, ali sam čuo da su Englezi odneli skele jer su, kao, njihove. Odmah da pošaljemo naše, pune su ih propale građevinske…)

Ostavite komentar

Oznake