Stratfor: Svet za 10 godina – pad uticaja SAD, raspad Rusije

Američki istraživački centar Stratfor nedavno je objavio predviđanje za glavne svetske dogadaje u narednih 10 godina, prema kojem će u tom periodu doći do velikih promena na globalnoj geopolitičkoj i ekonomskoj sceni.

Glavni utisak izveštaja naslovljenog „Decenijsko predviđanje 2015 – 2025“  je da će naredne decenije svet biti opasnije mesto, uz slabljenje uticaja, ali ne i stabilnosti SAD, i uz pad moći Rusije, dok će EU i neke druge moćne zemlje pogoditi period haosa, krize i opadanja.

Stratfor predviđa da će SAD i dalje biti glavna ekonomska, politička i vojna sila sveta, ali i da će biti znatno manje angažovane nego ranije.

SAD će, kako se navodi, pažljivije birati izazove na koje će odgovarati i imaće „luksuz“ da se izoluju od svetskih kriza, a glavni razlozi za to biće, kako predviđa Stratfor, biće moćna domaća ekonomija, povećana proizvodnja energije, pad u izvozu, kao i bezbednost života u tom najstabilnijem delu sveta.

Kada je reč o Rusiji, predviđanja Stratfora su daleko manje optimistična.

„Nece doći do ustanka protiv vlasti u Moskvi, ali sve manja moć Moskve da održava i kontroliše Rusku Federaciju dovešće do vakuma. Ono što će ostati u vakumu su samo pojedini delovi Ruske Federacije“, navodi se u izveštaju.

Sankcije, pad cene nafte, pad rublje, kao i unutrašnja trvenja oslabiće moć centralne vlasti nad najvećom državom sveta, predviđa američki istraživački centar sa sedištem u Teksasu.

„Rusija se neće zvanično raspasti na više država, ali vlast Moskve bi mogla da oslabi do te mere da će Rusija postati savez polu-autonomnih regiona, koji se čak neće dobro slagati ni međusobno“, navodi se u izveštaju koji je preneo „Blic“.

S druge strane, ruska nuklearna infrastruktura raširena je na ogromnom geografskom prostoru, i ako se pomenuta dezintegracija Rusije ostvari, to bi značilo da će oružje biti izloženo najvećem „vakumu moći“ na svetu.

Upravo ovo je, prema Stratforu, najveća potencijalna kriza sledeće decenije.

Zbog toga će i SAD morati da pronađu nacin da na to reaguju, makar to značilo i slanje kopnenih snaga kako bi se obezbedilo oružje koje se našlo izvan kontrole, napominje Stratfor.

„Vašington je jedina sila sposobna da uradi nešto po pitanju ovog problema, ali neće biti u stanju da preuzme kontrolu nad ogromnim brojem lokacija, kao ni da pruži garancije da tokom ovog procesa nijedna raketa neće biti ispaljena. SAD će biti pred izborom – ili da obezbede vojno rešenje kakvo je u tom trenutku teško i zamisliti, pa da onda prihvate i mogućnost nekontrolisanih lanisaranja raketa, ili da stvore stabilne i ekonomski održive vlade u regionima o kojima je reč, kako bi se vremenom neutralisala opasnost od raketa“, piše u izveštaju Stratfora.

Prema predviđanjima teksaškog instituta, jedna od vodećih svetskih ekonomija – Nemačka tokom narednih 10 godina zapašće u velike probleme

Nemačka ima ekonomiju koja u potpunosti zavisi od izvoza i koja je doživela bum zbog trgovinske liberalizacije i uvođenja evra i upravo zbog toga je Nemacka ta koja ima najviše da izgubi od sve gore krize evra u pratećem talasu evroskepticizma.

Domaca potrošnja neće moći da nadomesti pad izvoza, a ne pomaže i najavljeni pad broja stanovnika.

Rezultat će biti stagnacija kakva je vec viđena u Japanu, navodi Stratfor.

Malo istočno od Nemačke stvari neće izgledati tako loše.

„U centru ekonomskog rasta i sve većeg političkog uticaja naći će se Poljska. Broj stanovnika Poljske neće biti u takvom padu kao u drugim zemljama EU. Činjenica da je reč o najvećoj i najprosperitetnijoj evropskoj državi na zapadnoj granici Rusije, takođe, će joj olakšati položaj regionalnog lidera i zemlje sa političkim i ekonomskim prestižom“, piše dalje u izveštaju.

Podsećajući da je, ne tako davno, evropsko jedinstvo delovalo kao nezaustavljiva istorijska sila koja ruši političke i ekonomske granica među državama, Stratfor predviđa da će za 10 godina to sve delovati kao daleka prošlost.

Decenijska prognoza navodi na zaključak da će postojati četiri Evrope koje će tokom vremena biti sve udaljenije jedna od druge – Zapadna Evropa, Istočna Evropa, Skandinavija i Britanska ostrva.

I dalje će morati da dele isti „komšiluk“, ali neće biti tako tesno povezane kao što je to dosad bio slučaj.

„Moguće je da će EU preživeti u nekom obliku, ali evropski ekonomski, politički i vojni odnosi biće uglavnom vođeni bilatiralnim ili ograničenim multilateralnim partnerstvima koja će biti manjeg obima i neobavezujuća“, navodi se u izveštaju Stratfora.

Pred Kinom je teška decenija, uz usporavanje ekonmskog rasta, što će dovesti do sve većeg nezadovoljstva vladavinom Komunističke partije.

To, međutim, neće dovesti do liberalizacije partije, što znači da će jedini način da spreči haos biti da pojača unutrašnju represiju, predviđa Stratfor.

Pred Pekingom je još jedan, možda čak i veći problem – Kineski ekonomski rast nije bio ravnomerno geografski raspoređen.

Gradovi na obali doživljavaju procvat, dok unutrašnjost ima mnogo manji pristup međunarodnom tržištu, pa su te oblasti znatno siromašnije.

Podsećajući da su regionalni sukobi bili sila koja je pokretala politički haos kroz čitavu kineski istoriju, Stratfor upozorava da je moguća posledica pobuna bogatih gradova na obali protiv plana centralne vlasti da se bogatstvo rasporedi ravnomernije u unutrašnjosti.

Kineska ekonomija ce doživeti pad, a rast proizvodnih kapaciteta biće ravan nuli, a to su dobre vesti za čitavu jednu grupu zemalja.

Tržište jeftine radne snage će biti prebačeno na 16 manjih država, koje zajedno imaju 1,15 milijardi stanovnika.

Dok kineska ekonomija bude u padu, što će dovesti do nepredvidivih političkih i ekonomskih posledica, svoju šansu će potražiti Meksiko, Nikaragva, Dominikanska Republika, Peru, Etiopija, Uganda, Kenija, Tanzanija, Bangladeš, Mjanmar, Šri Lanka, Laos, Vijetnam, Kambodža Filipini i Indonezija.

S druge strane, američki institut predviđa da će u narednoj deceniji Japan postati vodeća pomorska sila Azije.

Japanska pomorska tradicija je stara vekovima, a kao ostrvska država, Japan veoma zavisi od uvoza određenih proizvoda.

Kina i sama pravi hipermodernu flotu, pa će postati još agresivnija u kontrolisanju transportnih ruta u Istocnom kineskom moru, Južnom kineskom moru i Indijskom okeanu od kojih Japan zavisi.

Japan jedino može da „izade na crtu“ Kini i zaštiti svoje rute za snabdevanje i dok moć SAD opada, on će to morati da uradi sam.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.