Tajm: Napadi u Briselu – udarac obaveštajnim službama

Bombaški napadi u Briselu predstavljaju jak udarac policiji i obaveštajnim službama ne samo u Belgiji, već širom kontinenta, jer su usledili nakon višemesečnih antiterorističkih operacija, ocenio je magazin Tajm.

Foto: Beta

Foto: Beta

Veliki broj naoružanih policajaca pretraživao je ulice Brisela mesecima u pokušaju da razbije mrežu džihadista, koji su se „ukorenili“ u belgijskoj prestonici.

Vlasti Belgije su bile u stanju uzbune od novembarskih napada u Parizu, u kojem je učestvovalo desetak džihadista – naoružanih puškama i bombama.

Najmanje petoro napadača je došlo iz briselskog naselja Molenbeka, samo šest stanica udaljenog od stanice metroa Maelbek gde je juče eksplodirala jedna bomba.

Odgovornost za bombaške napade na aerodrom i u Briselu preuzela je Islamska država, a spekuliše se da je na vreme i mesto napada uticala činjenica da je Salah Abdeslam, jedan od osumnjičenih za napad u Parizu, uhapšen u petak upravo u Briselu.

Belgijska policija ga je konačno uhvatila u Molenbeku, distriktu čije stanovništvo čine mahom imigranti iz Severne Afrike.

Prošlog vikenda zamenik predsednika opštine Molenbek Ahmed Al Kanus rekao je da zvaničnici imaju imena 85 osoba za koje veruju da su se borili u redovima džihadista u Siriji i Iraku od 2012. godine, a zatim se vratili u Evropu.

U nedavnim intervjuima za magazin Tajm, obaveštajni eksperti su rekli da strahuju da bi Evropa mogla da se suoči sa novim koordinisanim napadima kao onima u Parizu, u kojima je ubijeno 130 ljudi i za koje je Islamska država preuzela odgovornost.

„Očekujemo napad na više meta u više gradova istovremeno, i to će imati užasne posledice“, rekao je Klod Monike, penzionisani agent francuske obaveštajne agencije DGSE, koji sada vodi privatnu agenciju u Briselu.

Nedavno su evropski lideri upozorili da bi broj mogućih terorista mogao da bude veći nego što se ranije procenjivalo.

Policija u Briselu je slavila hapšenje Abdeslama, ali ono što je brine jeste činjenica da mu je čitava mreža pomagača i saučesnika pomagala da se mesecima krije. Ta mreža je još uvek na slobodi.

„Ovo nije gotovo“, rekao je predsednik Francuske Fransoa Oland na konferenciji za novinare u petak uveče, istakavši da je “široka mreža” džihadista još veća nego što su istražitelji mislili.

Belgijski ministar spoljnih poslova Didije Rejnder izjavio je u ponedeljak da je policija u Molenbeku pronašla veliku količinu oružja kao i da najmanje 30 džihadista još uveks slobodno šeta gradom.

Kako je rekao, Abdeslam je u pritvoru nagovestio istražiteljima da je bio „spreman da nastavi sa nečim u Briselu“.

Međutim, uprkos stanju maksimalne uzbune u Belgiji, potraga za preostalim džihadistima neće biti laka delimično zbog toga što obrisi mreže postaju sve „zamagljeniji“, preneo je Blic.

Od napada na redakciju Šarli ebdo u Parizu u januaru 2015, obaveštajni stručnjaci su upozoravali da se teroristi sve više okreću organizovanom kriminalu i da sarađuju sa kriminalcima u visoko sofisticiranim operacijama krijumčarenja, i od kojih dobijaju „logističku podršku“ za prevoz ljudi, izdavanje lažnih dokumenata i trgovinu oružjem.

„Gde god može da se zaradi novac, tu ima poslovnih mogućnosti za organizovani kriminal“, rekao je Žan Sen Pjer izvršni direktor privatne obaveštajne agencije u Briselu „Modern Security Consulting Group“.

„Da li (kriminalci) prodaju oružje teroristima ili nekom drugom, to im nije bitno“, rekao je Sen Pjer.

Mešanje dva potpuno odvojena sveta – organizovanog kriminala i nasilnih islamskih ekstremista je veoma zakomplikovalo zadatak pronalaženja mogućih terorista.

„To čini situaciju teškom za obaveštajce, jer se radi o dve različite mreže sa različitim rezonovanjem. Takođe, tu je mentalitet klana – kada vam prijatelj zatraži pomoć, vi ćete to učiniti bez pitanja“, rekao je Monike za Tajm.

Još jedan veliki izazov za službe koje pokušavaju da rasture terorističke mreže jesu i budžetski rezovi tokom ekonomske krize koja potresa Evropu godinama, smatra Sen Pjer.

On je rekao da su se evropske vlade okrenule visokotehnološkim metodama nadgledanja, koje manje koštaju od zapošljavanja ljudske radne snage koja bi mogla da nadgleda svakog osumnjičenog.

„Zbog smanjenja troškova u proteklih pet-šest godina, sve manje i manje ljudi je uključeno u nadgledanje mogućih terorista“, kaže Sen Pjer i ističe da i zbog toga vlasti zaostaju za teroristima, što stvara ogromne probleme.

„Teroristi su se adaptirali“, zaključio je on.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar