Tri decenije od katastrofe u Černobilju

Pre tri decenije, u noći 25. na 26. april 1986. godine, u atomskoj elektrani Černobilj nedaleko od varošice Pripjat, na samom severu Ukrajine, uz granicu sa Belorusijom, dogodila se nukearna katastrofa.

Foto: Jason Minshull/Wikipedia

Foto: Jason Minshull/Wikipedia

Jedan od reaktora elektrane „Vladimir Iljič Lenjin“ – kako se zvanično zvala černobiljska nuklearna elektrana, eksplodirao je 26. aprila u 1:24 posle ponoći po lokalnom vremenu.

Na licu mestu stradala je 31 osoba, sa ozračene teritorije evakuisano je 116.000 ljudi, a u narednom periodu  još 230.000. Radioaktivni oblak je prekrio u danima koji su usledili znatan deo Evrope, s nesagledivim posledicama.

Radioaktivnoj prašini su izloženi, pored teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, i Poljska, Bugarska, Nemačka, Švedska, Švajcarska, Belgija, Holandija, Velika Britanija, Finska, bivša Jugoslavija, Rumunija, Austrija, a radioaktivna prašina je zahvatila i istočni deo SAD.

U izvesnoj meri gotovo čitava Severna hemisfera osetila je posledice.

Prema podacima Ministarstva zdravlja Ukrajine, pod medicinskim nadzorom, kao posledica černobiljske katastrofe, nalazi se više od dva miliona ljudi.

Prema podacima organizacije za zaštitu prirodne sredine „Grinpis“, od posledica je umrlo oko 200.000 ljudi, a pretpostavlja se da će u perspektivi širom sveta biti još oko 270.000 slučajeva onkoloških oboljenja u vezi s radijacijom iz Černobilja.

Neslužbeni izvori procenjuju da je od posledica radijacije preminulo između 200.000 i 400.000 ljudi.

Grad Pripjat (neretko se naziva Černobilj) danas je „grad duhova“, koji povremeno posećuju samo avanturistički opredeljni turisti. U zaštićenu zonu danas se može ući samo sa posebnom dozvolom i odgovarajućom opremom.

Prema zvanicnoj statistici, januara 1986. u Pripjatu je živelo 49.400 ljudi.

Novi zaštitni  sarkofag nad uništenom elektranom nedavno je ponovo postavljen, a čitav poduhvat vrednosti oko milijardu evra finansirala je najvećim delom Rusija.

Nuklearna katastrofa u Černobilju označena je sedmim – najvišim stepenom nuklearne opasnosti, koji je zvanično vezan još samo uz nukleraku Fukušima, u Japanu, koju su 11. marta 2011. pogodili najpre zemljotres i ubrzo 14 metara visok razorni morski talas.

Japan, a uz njega i Nemačka, odrekle su se atomske energije, dok novi ekonomski džinovi, Kina i Indija, ne odustaju od namere da deo sve većih potreba za energijom zadovolje uranijumom.

U svetu posle katastrofe Fukušime vlada konfuzija u vezi sa daljim korišćenjem i gradnjom nuklearnih elektrana.

Japan je zatvorio svih 50 nuklearnih reaktora, Nemačka osam nuklearki, a sada je, pored velikog uzleta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nemačka energetika u velikoj meri počela da računa i na gasne elektrane, naročito posle izgradnje druge linije Severnog toka i udvostručavanja priliva ruskog gasa sa ove trase.

U isto vreme su Rusima udvostručene inostrane porudžbine za gradnju novih nuklearki.

Prema podacima iz aprila 2014. godine, širom sveta je aktivno 435 nuklearnih elektrana u 31 zemlji. Međunarodna agencija za atomsku energiju očekuje da bi globalna upotreba nuklearne energije tokom naredne dve decenije mogla da poraste za 100 odsto.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar