Tužioci osporavali verodostojnost svedočenja Zorana Stankovića

Foto: Beta

Tužioci Haškog tribunala osporavali su danas na sudjenju Ratku Mladiću verodostojnost veštaka odbrane za sudsku medicinu Zorana Stankovića, navodeći da je Stanković u jesen 1995. preneo Mladiću da mu engleska obaveštajna služba može pomoći da „skine optužnicu“ Tribunala.

Tokom unakrsnog ispitivanja, tužioci su u sudnici pustili snimak razgovora generala Mladića i doktora Stankovića, koji je 9. oktobra 1995. u Banjaluci tajno načinio sam Mladić.

Mladić se čuje kako razgovor najavljuje rečima: „9. oktobar 1995, razgovor sa doktorom Stankovićem, patologom s VMA“. Tokom razgovora, on poziva Stankovića da govori glasnije, pošto je „u ratu ogluveo“.

U to vreme, Tribunal je generala Mladića već bio optužio za genocid nad oko 7.000 Muslimana u Srebrenici. Kasete sa audio snimcima i Mladićeve ratne zapise, srpske vlasti su zaplenile tokom pretresa njegovog stana u Beogradu 2008.

Tokom razgovora, kako se čulo na snimku puštenom u sudnici, Stanković obaveštava Mladića da se u Londonu sastao sa „šefom engleskog obaveštajnog odeljenja“ i da su „oni puno toga pitali za Vas“.

„Da li biste vi pristali da oni stanu iza Vas… Mislim da su oni moćni… da skinu optužnice“, pita na snimku Stanković generala Mladića.

„Može bilo ko da mi pomogne… Neka skinu, ako mogu… Mene može da tuži bilo ko, ja ne dajem pet para“, glasio je Mladićev odgovor. „Kakvo sudjenje, nisam lud da prihvatim sudjenje“, čuo se general na snimku. Rekao je i da ne priznaje Tribunal i da mu može suditi samo njegov narod.

U sudnici, Mladić je ponovio da „ne daje pet para“.

Stanković je u sudnici objasnio da je u Londonu boravio na poziv britanske novinarke Nore Belof, koja mu je rekla da je „bila obaveštajac u Rusiji i Francuskoj“, na osnovu čega je on „zaključio da je ona predstavnik službe“.

„To je nešto o čemu sam razgovarao s Norom Belof… da će oni proceniti da li mogu da skinu to u toku sudjenja“, kazao je Stanković.

Pre nego što mu je pušten snimak, Stanković je u sudnici negirao da je u Londonu s britanskim obaveštajcima razgovarao o Mladiću i povlačenju optužnice protiv njega.

„Ja sam toliko mali u odnosu medjunarodni sud i imam toliko malo uticaja da nisam tako nešto mogao da izjavim“, kazao je Stanković.

Zastupnici optužbe u ponedeljak će nastaviti da puštaju snimak razgovora Mladića i Stankovića.

Tužioci su danas potkopavali i Stankovićev stručni kredibilitet, dokazujući da je on u svom radu činio iste stvari koje je zamerio veštaku optužbe Džonu Klarku (John Clark).

Stanković je u glavnom iskazu zamerio Klarku što je izvodio pretpostavke o uzroku smrti osoba ekshumiranih iz masovnih grobnica u rudniku Tomašica kod Prijedora i grobnica povezanih sa padom Srebrenice.

Tvrdio je da je nemoguće tačno utvrditi uzrok smrti budući da su tela bila „skeletizovana“ ili „saponifikovana“.

Tužioci su, medjutim, citirali da je patolog Klark upravo to naglasio u svom izveštaju, koji je Stanković kritikovao.

Štaviše, tužioci su predočili Stankovićeve izveštaje s procesa Naseru Oriću i generalu Radislavu Krstiću u kojima je on iznosio pretpostavke o uzroku smrti osoba pronadjenih u masovnim grobnicama.

„Ja samo kažem da se može osnovano pretpostaviti, a ne tvrdim da su nanete povrede izazvale smrt… Ne tvrdim da je smrt bila nasilna“, odgovorio je Stanković.

Osvrćući se na Stankovićevu tvrdnju da je „nemoguće“ da je Klark u jednoj lobanji iz Tomašice pronašao „šest metaka“, kako je napisao u svom izveštaju, tužioci su veštaku odbrane pokazali fotografije te lobanje.

„Nakon što sam video fotografije, tačno je ono što je Klark napisao“, prihvatio je Stanković.

Odgovarajući na pitanje tužioca da li to što su neka od ekshumiranih tela imala više slojeva odeće znači da su ubijeni bili borci, kao što je u svom nalazu naveo preminuli veštak odbrane Dušan Dunjić, Stanković je odgovorio da se o tome „ne može izjašnjavati“.

On je, medjutim, ostavio otvorenom mogućnost da višeslojna odeća pokazuje da žrtve nisu stradale u letnjim mesecima 1992. odnosno 1995, kako tvrdi optužba.

Stanković je ostao pri svom iskazu s ranijih sudjenja, koji mu je citirao tužilac, da su bile „streljane“ osobe čiji su posmrtni ostaci pronadjeni vezanih ruku, nogu i s povezima preko očiju.

Kazao je, ipak, da je moguće da je nekim od ubijenih, usled truljenja mekog tkiva, platnena traka koju su nosili oko glave mogla u grobnici spasti preko očiju.

Unakrsno ispitivanje patologa Stankovića tužioci će nastaviti u ponedeljak, 25. aprila.

General Mladić optužen je i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u šest opština imao razmere genocida, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar