U Bostonu izložene kopije naređenja za nuklearne napade na Hirošimu i Nagasaki

Foto: Beta

Od starosti požutela, originalna kopija naređenja da na Hirošimu bude bačena atomska bomba, izložena je u Muzeju Drugog svetskog rata u Bostonu, povodom sedamdesete godišnjice prvog nuklearnog napada u istoriji čovečanstva.

Poruka je kriptična, sadrži samo nekoliko redova, ali je izmenila tok istorije. Atomska bomba zvana „Mali dečko“, koju je ratno vazduhoplovstvo SAD bacilo na Hirošimu, 6. avgusta 1945. godine, zbrisala je ovaj japanski lučki grad, usmrtila, direktno ili posledično, oko 140.000 njegovih žitelja.

Ovaj i potonji nuklearni napad na Nagasaki priveli su završetku Drugi svetski rat, i uveli čovečanstvo u atomsku eru.

Kopija naređenja je izložena u privatnom bostonskom muzeju zajedno sa drugim artefaktima u vezi sa operacijom koja je izvedena pre 70 godina.

Kenet Rendel (Kenneth Rendell), osnivač Muzeja Drugog svetskog rata, rekao je da je to za njega „uvid u ono što se dešavalo tog dana (6. avgusta 1945)“.

„Prosečan čovek ne shvata kako jedna takva operacija izgleda. Mislim da mu je sada sve to približeno“, rekao je Rendel.

Veoma malo toga na starom, požutelom dokumentu ukazuje na značaj misije koja je pokrenuta upravo osnovu njega. Ne pominju se ni „Enola Gej“, to jest bombarder B-29 koji je bacio bombu, niti sama, ozloglašena bomba poznata kao „Mali dečko“.

U odeljku u kojem se naznačava vrsta bombe koju će avion nositi samo piše: „specijalna“.

Enola Gej se pominje jedino pod svojim identifikacionim brojem 82 i po prezimenu svoga pilota, Pola Tibitsa (Paul Tibbets).

Naređenje sadrži osnovni redosled postupaka za posade devet aviona koji su učestvovali u operaciji – od vremena molitve, preko vremena ustajanja iz kreveta, obedovanja i brifinga pa do termina poletanja za Japan.

Rendel je osnovao muzej 1999. godine. On poseduje kopiju sličnog naređenja za pokretanje nuklearnog napada na Nagasaki, 9. avgusta 1945. godine. Eksplozija i njene posledice uzele su danak u još 80.000 ljudskih života, što je Japan nateralo da kapitulira 15. avgusta.

Vlasnik muzeja je naređenja za atomske napade kupio pre dve decenije od porodice Džejkoba Besera (Jacob Besera), radarskog operatera i stručnjaka za elektroniku koji je jedini leteo u obema bombaškim misijama. Umro je 1992. godine.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar