U Nemačkoj pomama za radnicima obezbeđenja

Četiri oružana napada na jugu zemlje, među kojima su dva povezana sa islamističkim ekstremizmom, podstakla su u Nemačkoj svojevrsnu bezbednosnu industriju. Ne samo što vlasti razmatraju da vojnike koriste u slučaju potencijalnih terorističkih napada, a policijski sindikati traže zapošljavanje još policajaca, već je i potražnja za uslugama privatnog obezbeđenja i kupovinom gasnih pištolja premašila sva očekivanja.

Savezno udruženje privatnih kompanija za obezbeđenje (BDSV) u Nemačkoj sprovelo je anketu među više od 900 svojih članova i, kako piše dnevni list „Velt”, utvrdilo da su pucnjava u Minhenu, eksplozija bombe u Ansbahu i napadi sekirom i noževima u Vircburgu i Rojtlingenu doprineli da organizatori svih vrsta događaja „ojačavaju svoje bezbednosne mere”.

„Ove nedelje smo imali nekoliko zahteva za naoružano obezbeđenje. U ovom trenutku su svi nervozni. Od poslednjih napada, potražnja je buknula”, rekao je za ovaj konzervativni dnevnik menadžer jedne od bavarskih privatnih kompanija za obezbeđenje.

Prema saznanjima „Velta”, čak se i za privatne žurke i proslave ili svečanosti u malim selima traži privatno obezbeđenje. Zahtevi za naoružano obezbeđenje bezmalo se uvek odbijaju, jer organizatori moraju da nabave od državnih vlasti specijalne dozvole kako bi njihova javna manifestacija imala naoružano obezbeđenje, što nije lako dobiti.

Zbog toga sve više kompanija za obezbeđenje u ovim slučajevima raspoređuju „posmatračke timove”, to jest radnike obezbeđenja koji su među posetiocima i posmatraju publiku u potrazi za eventualnim sumnjivim osobama. Sve je veća potražnja za ovim timovima, naročito kada su se saznali detalji samoubilačkog napada u Ansbahu. Tada se samoubica, pošto nije uspeo da uđe na muzički festival na kojem je bilo oko 2.500 ljudi, čudno ponašao ispred ulaza, šetajući se nervozno unaokolo, što je radnika obezbeđenja još više uverilo da ne treba da ga pusti unutra.

I dok nemački desničari za povećani osećaj nebezbednosti optužuju izbeglice i kancelarku Angelu Merkel, čija je politika „otvorenih vrata” doprinela da u Nemačku prošle godine dođe 1,1 milion izbeglica, u privatnim kompanijama za obezbeđenje kažu da imaju pojačanu potražnju i pre ova četiri napada, od kojih su tri počinile izbeglice. Kako je za nemačku novinsku agenciju DPA rekao Johen Frank iz BDSV-a potražnju za radnicima obezbeđenja prethodno su povećali sve češći napadi krajnjih desničara na izbegličke domove i kampove i veći broj provala u celoj Nemačkoj.

Sve je to doprinelo tome da lokalne policije i privatne firme nastoje da zaposle još više osoblja. Prema statistici nemačkog biroa za zapošljavanje, 247.000 ljudi je do kraja prošle godine bilo zaposleno u privatnim firmama za obezbeđenje, što je rast za 15 odsto u odnosu na 2014. godinu. Osim toga, u pojedinim pokrajinama, kao što je Saksonija-Anhalt na istoku zemlje, na tržištu i dalje ima oko hiljadu nepopunjenih radnih mesta za radnike obezbeđenja.

Prema oceni Franka, malo je verovatno da će se uskoro nešto promeniti s ovim pitanjem u vezi. On smatra da na smanjivanje potražnje za obezbeđenjem neće uticati ni to što je drastično smanjen priliv izbeglica. Kako kaže, kompanije za obezbeđenje ionako nemaju dovoljno zaposlenih.

„Bum” je u Nemačkoj ove godine doživela i prodaja gasnih pištolja i sprejova sa suzavcem ili biberom, na šta su uticali, pre svega, novogodišnji masovni seksualni napadi na žene u Kelnu. Kako piše „Velt” u svom nedeljnom izdanju, u prvih šest meseci ove godine izdato je 402.000 takozvanih malih dozvola za oružje – koje su potrebne za nošenje, ali ne i za kupovinu sredstava za samoodbranu, poput sprejova za samoodbranu i gasnih pištolja – što je porast od čak 49 odsto u odnosu na isti period 2015, kada je izdato nešto manje od 270.000 tih dozvola.

„Građani strahuju od terorizma i kriminala i ne daju se razuveriti statistikama i uveravanjima da opasnost nije porasla. Oni žele makar da imaju osećaj da sami nešto čine za svoju bezbednost kada je već država zakazala”, smatra Rajner Vent, predsednik nemačkog sindikata policajaca DPoIG, koji broji oko 94.000 članova.

I prvi čovek sindikata policajaca GdP, koji ima oko 175.000 članova, kritikuje vlast jer tek sada shvata da im je potrebno još policajaca, a godinama je štedela na policiji, smanjujući budžete i ukidajući radna mesta.

„Ovoj zemlji je potrebno oko 20.000 dodatnih policijskih službenika”, smatra Oliver Malhov, žestoko osuđujući ideju da vojska bude uključena u odbranu od terorizma na tlu Nemačke. „Ako nam je neophodno više policajaca, to onda znači da nam je neophodno više policajaca.”

Objašnjavajući zašto je nepotrebno angažovanje Bundesvera, Malhov ističe da su teroristi obični kršitelji zakona i ubice i da je „zadatak policije da se s njima obračuna”.

Međutim, pucnjava u Minhenu u kojoj je pre deset dana poginulo deset osoba, uključujući i napadača, pokazala je i slabosti čak i specijalnih snaga policije. Kada su došli na mesto pucnjave kod tržnog centra „Olimpija”, policajci nisu znali da li je u pitanju jedan ili više napadača. Budući da su u poteri bili i policajci u civilu, očevici su tvrdili da tržnim centrom jure tri napadača i pucaju, što je samo izazvalo još veću paniku, a policijske snage su u potrazi blokirale ceo Minhen, a u pomoć zvale čak i kolege iz Austrije. Posle višečasovne vanredne situacije u glavnom gradu Bavarske, policija je utvrdila da se osamnaestogodišnji napadač ubio praktično odmah pošto je policija došla, ali većina nemačkih medija je kasnije izbegla da istakne priču o tome kakvu su zbrku izazvali policajci u civilu, a generalni stav svih zvaničnika i medija bio da je policija uradila odličan posao.

(Nenad Radičević, Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.