Velikim silama važni jedino lični interesi na Bliskom istoku

Pre sa­mo dva me­se­ca, ne­du­go na­kon po­čet­ka ru­ske voj­ne in­ter­ven­ci­je u Si­ri­ji, pa i još sko­ri­je, po­sle ma­sa­kra ko­ji je Islam­ska dr­ža­va (ID) po­či­ni­la u Pa­ri­zu 13. no­vem­bra, ne­ma­lo ko­men­ta­to­ra je po­tr­ča­lo da pro­ce­ni ka­ko se si­tu­a­ci­ja to­li­ko dra­stič­no pro­me­ni­la da je mi­re­nje su­prot­sta­vlje­nih in­te­re­sa ve­li­kih si­la na Bli­skom is­to­ku  ne­mi­nov­no i da je glo­bal­na ko­a­li­ci­ja za za­ti­ra­nje „ka­li­fa­ta” na po­mo­lu. Ali, dok se ši­rom sve­ta sa­da stre­pi od no­vih te­ro­ri­stič­kih na­pa­da, da se ne spo­mi­nje oko osam mi­li­o­na lju­di Si­ri­ja­ca i Ira­ča­na još od pro­šlog le­ta za­ro­blje­nih na te­ri­to­ri­ja­ma ko­je su oku­pi­ra­li bor­ci Abua Ba­kra el Bag­da­di­ja, ve­li­ke si­le i da­lje na umu ima­ju i za­log ko­ji im, u naj­ma­nju ru­ku, ni­je va­žan ma­nje od mi­ra: sop­stve­no po­zi­ci­o­ni­ra­nje u jed­noj od ključ­nih obla­sti sve­ta.
Ne vi­di se ni da bi to mo­gla pro­me­ni­ti an­ti­te­ro­ri­stič­ka ali­jan­sa pod vođ­stvom Sa­u­dij­ske Ara­bi­je, ni­ti ka­ko će ona uop­šte funk­ci­o­ni­sa­ti. Ka­da je nje­no stva­ra­nje ob­ja­vio mi­ni­star od­bra­ne, princ Mu­ha­med bin Sal­man, naj­in­te­re­sant­ni­je je bi­lo ono što ni­je pre­ci­zi­rao: pod­ra­zu­me­va li ona for­mi­ra­nje za­jed­nič­kih sna­ga za bor­bu 34 dr­ža­ve čla­ni­ce, ma­hom s ve­ćin­ski mu­sli­man­skim sta­nov­ni­štvom, od Ma­u­ri­ta­ni­je do Ma­le­zi­je, i ula­zak tih tru­pa u di­rekt­nu bor­bu ili pak sa­mo raz­me­nu oba­ve­štaj­nih po­da­ta­ka i in­ten­zi­vi­ra­nje va­zdu­šnih uda­ra ko­je su ne­ke od tih dr­ža­va i ra­ni­je iz­vo­di­le u ko­or­di­na­ci­ji s Ame­ri­kom. Prin­če­ve re­či da ne is­klju­ču­je upo­tre­bu kop­ne­nih tru­pa, za­vi­sno od po­tre­be, pod­jed­na­ko mo­gu da zna­če sve i ni­šta.

Foto: Beta

Foto: Beta

Upa­dlji­vo je bi­lo još jed­no iz­o­sta­vlja­nje – u ko­a­li­ci­ji ne­će bi­ti Ira­na, ogor­če­nog ri­va­la Sa­u­dij­ske Ara­bi­je, kao ni još dve dr­ža­ve pod Te­he­ra­nu bli­skim ši­it­skim re­ži­mi­ma, Si­ri­je i Ira­ka, ni­ti je njo­me ob­u­hva­ćen Av­ga­ni­stan, u ko­jem je ID sve ja­ča. Upr­kos to­me, princ je na­ja­vio da će se sa­vez usred­sre­di­ti na bor­bu pro­tiv te­ro­ri­zma, osim u Li­bi­ji, Egip­tu i Av­ga­ni­sta­nu, upra­vo u Si­ri­ji i Ira­ku, za šta si­gur­no ne­će do­bi­ti odo­bre­nje ta­mo­šnjih vla­da. Van ko­a­li­ci­je, prem­da je ona opi­sa­na kao uje­di­nje­nje islam­skog sve­ta pro­tiv te­ro­ri­zma, osta­li su i Al­žir, Oman i Eri­tre­ja, pa i biv­še so­vjet­ske re­pu­bli­ke iz cen­tral­ne Azi­je, ma­da dži­ha­di­sti i nji­ma pre­te.

Ta­ko je pro­pa­la pri­li­ka da se stvo­ri, ako glo­bal­na, pa ni sve­mu­sli­man­ska, još ni­su mo­gu­će, ma­kar re­gi­o­nal­na ko­a­li­ci­ja pro­tiv ID.

Dru­go se ni­je ni oče­ki­va­lo. Sa­u­dij­ci i Iran­ci su na su­prot­nim stra­na­ma u Si­ri­ji oko sud­bi­ne pred­sed­ni­ka Ba­ša­ra el Asa­da, ko­jeg Te­he­ran po­ma­že fi­nan­sij­ski i voj­no, dok je Ri­jad iza ne­kih od gru­pa ko­je ga na­sto­je sru­ši­ti. Su­nit­ske ze­mlje s Bli­skog is­to­ka če­sto op­tu­žu­ju Iran da pod­u­pi­re „ši­it­ske te­ro­ri­ste” ko­ji spre­ma­ju pre­vra­te ši­rom tog de­la sve­ta. Pre­ba­cu­ju mu i da je pod­stre­kač ustan­ka mi­li­ci­je Hu­ti u Je­me­nu, gde je su­nit­ski blok pred­vo­đen Sa­u­dij­skom Ara­bi­jom pro­tiv te po­bu­ne pro­le­tos po­kre­nuo voj­nu in­ter­ven­ci­ju. Ta ze­mlja je i da­lje po­de­lje­na fron­tom, a ha­os su za ši­re­nje is­ko­ri­sti­le Al Ka­i­da i ID.

Ne sa­mo tu, ne­go i dru­gde, ID bu­ja upra­vo na raz­do­ru ši­i­ta i su­ni­ta, či­jim se je­di­nim pra­vim za­štit­ni­kom pro­gla­ša­va, uspe­va­ju­ći po­ne­ko­ga i da ube­di da je za­i­sta ta­ko. Na­ja­vlje­na an­ti­te­ro­ri­stič­ka ko­a­li­ci­ja Sa­u­di­ja­ca pre će bi­ti – kao i nji­hov rat u Je­me­nu pro­tiv mi­li­ci­je ko­ja ipak pred­sta­vlja ot­pri­li­ke tre­ći­nu sta­nov­ni­štva – vi­đe­na kao još je­dan in­stru­ment Ri­ja­da za ja­ča­nje re­gi­o­nal­ne do­mi­na­ci­je i su­zbi­ja­nje uti­ca­ja Ira­na, tog ar­hi­spon­zo­ra te­ro­ri­zma u nje­go­vim oči­ma: uosta­lom, te­ško da je slu­čaj­no što će me­ta te ko­a­li­ci­je, uz ID, ka­ko je na­ja­vlje­no, bi­ti sva­ka te­ro­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja, što bi za ku­ću Sa­u­da, su­de­ći po nje­noj do­sa­da­šnjoj prak­si, mo­glo ozna­ča­va­ti bi­lo ko­ji ši­it­ski po­kret pro­tiv mar­gi­na­li­za­ci­je te ver­ske gru­pe u dr­ža­va­ma pod su­nit­skim di­na­sti­ja­ma.

Kao ka­li­bri­ra­nje no­vog oru­đa Sa­u­dij­ske Ara­bi­je, ko­ja od do­la­ska kra­lja Sal­ma­na na pre­sto u ja­nu­a­ru vo­di sve eks­pan­ziv­ni­ju spolj­nu po­li­ti­ku, do­ži­vlje­na je i pro­le­to­šnja na­ja­va Ri­ja­da slič­na po­sled­njoj – da će ze­mlje Za­li­va for­mi­ra­ti za­jed­nič­ke voj­ne sna­ge za bor­bu pro­tiv svih ko­ji ugro­ža­va­ju mir re­gi­o­na. Od to­ga, me­đu­tim, ni­je bi­lo ni­šta, ni­ti je to u pro­te­klim de­ce­ni­ja­ma uop­šte bi­la pr­va slič­na na­ja­va. Ali, uvek bi se is­pre­či­li ra­zno­rod­ni in­te­re­si ko­ji po­sto­je i unu­tar tog blo­ka. Za spre­ča­va­nje nje­go­ve du­go­roč­ne voj­ne in­te­gra­ci­je, ko­ja se ne bi za­dr­ža­la sa­mo na po­vre­me­nim za­jed­nič­kim ci­lje­vi­ma ka­kav je na­đen u Je­me­nu, do­volj­no je već i po­do­zre­nje iz­me­đu Sa­u­dij­ske Ara­bi­je i, s dru­ge stra­ne, Tur­ske i Ka­ta­ra.

Ras­cep se već po­ja­vio i unu­tar no­ve ko­a­li­ci­je, po­što se is­po­sta­vi­lo da su Pa­ki­stan i Ma­le­zi­ja iz me­di­ja sa­zna­le da su nje­ne čla­ni­ce, dok je In­do­ne­zi­ji ba­rem do­ja­vlje­no da se oku­plja sa­vez, ali ne voj­ni, u ka­kvom ne že­li uče­stvo­va­ti. To je pod­u­pr­lo spe­ku­la­ci­je da je či­ta­va pri­ča o an­ti­te­ro­ri­stič­koj islam­skoj ko­a­li­ci­ji sa­mo pa­ra­van za pla­no­ve Ri­ja­da i nje­mu naj­bli­žih dr­ža­va ili pak pu­ka in­sce­na­ci­ja ko­jom se od­go­va­ra na za­mer­ke Ame­ri­ke, pa i Ru­si­je i, sve če­šće, mno­gih dru­gih ze­ma­lja, da ne pred­u­zi­ma­ju do­volj­no ka­ko bi se za­u­sta­vi­la ID i da je uspe­šna pro­pa­gan­da „ka­li­fa­ta” po­šast s ko­jom se je­di­no mu­sli­ma­ni – uz po­moć osta­lih, na­rav­no – mo­gu iz­bo­ri­ti ka­ko se ne bi po­vam­pi­ri­la u dru­gom ob­li­ku.

Ima­ju, isti­na, Sa­u­dij­ci i ozbilj­ne raz­lo­ge da za­i­sta že­le za­ti­ra­nje ID, ko­ja sve če­šće or­ga­ni­zu­je na­pa­de na nji­ho­voj te­ri­to­ri­ji. „Ka­li­fat” ima po­je­di­nač­ne fi­nan­si­je­re iz ra­znih dr­ža­va, ali je ne­pri­ja­telj svim re­ži­mi­ma, ma­kar ne­ki­ma od njih bio ko­la­te­ral­no ko­ri­stan kao sred­stvo za sla­blje­nje ši­it­skog blo­ka. No, do­dat­ni voj­ni tro­ško­vi su po­sled­nje što je sa­da po­treb­no Ri­ja­du i nji­ho­vim sa­ve­zni­ci­ma, ko­ji se još ni­su is­ko­be­lja­li ni iz in­ter­ven­ci­je u Je­me­nu. Ona je sa­mo ku­ću Sa­u­da, pre­ma pro­ce­na­ma, već ko­šta­la mi­li­jar­de do­la­ra, u tre­nut­ku ka­da se moć­na pe­tro­mo­nar­hi­ja zbog pa­da ce­na naf­te, kao i ceo re­gi­on, su­o­ča­va s nov­ča­nim pro­ble­mi­ma. I voj­ni bu­dže­ti ze­ma­lja Za­li­va će na­red­ne go­di­ne pr­vi put u po­sled­njoj de­ce­ni­ji bi­ti sma­nje­ni. Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja, me­đu­tim, ne od­u­sta­je od do­na­ci­ja su­se­di­ma ka­ko bi ih na taj na­čin pri­vi­la uz se­be: upra­vo je na­ja­vi­la da će na­sta­vi­ti da upum­pa­va mi­li­jar­de do­la­ra u pri­vred­no po­sr­nu­li Egi­pat. 

Kineska brana za centralnu Aziju

Ni­je ni­ka­kvo iz­ne­na­đe­nje što je Ki­na na sa­mi­tu Šan­gaj­ske or­ga­ni­za­ci­je za sa­rad­nju (ŠOS) po­zva­la nje­ne čla­ni­ce da pot­pi­šu spo­ra­zum o „bor­bi pro­tiv eks­tre­mi­zma”. Pe­king već ne­ko vre­me upo­zo­ra­va da je njen re­gi­on Sin­kjang, ve­ćin­ski na­sta­njen mu­sli­ma­ni­ma, pre­pun isla­mi­stič­kih se­pa­ra­ti­sta.

Opa­snost je uto­li­ko ve­ća što se ta obla­sti gra­ni­či s Av­ga­ni­sta­nom, ko­ji u ŠOS-u ima sta­tus po­sma­tra­ča i u ko­jem ja­ča Islam­ska dr­ža­va (ID), pa su su, pre­ma ne­kim pro­ce­na­ma, u toj ze­mlji već hi­lja­de stra­nih bo­ra­ca, želj­nih da pro­dru du­blje u cen­tral­nu Azi­ju, to jest u biv­še so­vjet­ske re­pu­bli­ke ko­je su ta­ko­đe čla­ni­ce Šan­gaj­ske gru­pe. To bri­ne i Ru­si­ju, oda­kle ta­ko­đe po­ti­če ne­ma­lo stra­nih bo­ra­ca ko­ji su se pri­klju­či­li re­gi­o­nal­nom dži­ha­di­stič­kom fron­tu. I In­di­ja, gde se, uz vi­še­de­ce­nij­ske pro­ble­me s isla­mi­sti­ma, ne­dav­no po­ja­vi­la i Al Ka­i­da, i Pa­ki­stan, ko­je bi idu­će go­di­ne tre­ba­lo da po­sta­nu pu­no­prav­ne čla­ni­ce ŠOS-a, ima­ju oče­vid­ne mo­ti­ve da po­dr­že ide­ju Ki­ne.

Ali ko­ju vr­stu sa­rad­nje bi tač­no že­leo po­sti­ći tim spo­ra­zu­mom, Pe­king je pre­ci­zi­rao još ma­nje ne­go sa­u­dij­ski princ Mu­ha­med bin Sal­man na­ja­vlju­ju­ći islam­sku an­ti­te­ro­ri­stič­ku ko­a­li­ci­ju. Dr­ža­ve ŠOS-a iz­vo­de za­jed­nič­ke voj­ne ve­žbe. Me­đu­tim, lak­še je za­mi­sli­ti da bi Ki­na tra­ži­la raz­me­nu oba­ve­štaj­nih po­da­ta­ka, ci­lja­no snab­de­va­nje oruž­jem, mo­žda i voj­ne ak­ci­je ko­je bi sva­ka čla­ni­ca pred­u­zi­ma­la na svo­joj te­ri­to­ri­ji ra­di ko­or­di­ni­ra­nog ot­kla­nja­nja pre­ko­gra­nič­nih opa­sno­sti, ne­go da bi se od­lu­či­la na sla­nje svo­jih tru­pa u ino­stran­stvo ili to tra­ži­la od dru­gih. Ona je čak bi­la i na­gla­še­no uz­dr­ža­na, u pre­vo­du s di­plo­mat­skog je­zi­ka: dis­kret­no kri­tič­na, pre­ma ru­skoj in­ter­ven­ci­ji u Si­ri­ji, na­gla­ša­va­ju­ći i ta­da svoj stav da bi ta­kve ak­ci­je mo­ra­le bi­ti uta­na­če­ne u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma. Do­du­še, kao što i ŠOS de­li­mič­no slu­ži za de­mon­stra­ci­ju spo­sob­no­sti azij­skih dr­ža­va da se sa­me, bez ame­rič­kog uti­ca­ja, sta­ra­ju o svo­jim po­slo­vi­ma i pred­sta­vlja pro­tiv­te­žu me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma pod za­pad­nim uti­ca­jem, mo­žda će Ki­ni bi­ti pre­vi­še pri­vlač­na i pri­li­ka da se po­ka­že ka­ko Šan­gaj­ska gru­pa mo­že, ma­kar to iz­i­ski­va­lo i voj­ne ak­ci­je u ino­stran­stvu, iza­ći na kraj s ID i osta­lim dži­ha­di­sti­ma ona­ko ka­ko Va­šing­ton ne uspe­va sa svo­jim sa­ve­zni­ci­ma.

(Vladimir Vukasović, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar