Vlada u Sarajevu i SAD nisu želele dugotrajno primirje u BiH

Foto: Beta

Bivši mirovni izaslanik UN u Jugoslaviji Jasuši Akaši (Jasushi Akashi) izjavio je danas, u nastavku haškog procesa Ratku Mladiću, da 1994-95, vlada u Sarajevu, s ohrabrenjem iz SAD, nije želela dugoročni sporazum o primirju u BiH, za razliku od Srba.

Akaši, koji svedoči na poziv Mladićeve odbrane, rekao je da su muslimanski lideri i zvanični Vašington verovali da bi trajnije primirje omogućilo bosanskim Srbima da zadrže veliki deo teritorije BiH koji su zauzeli tokom prethodnih ratnih godina.

Kao primer, svedok je naveo da je vlada Alije Izetbegovića odbila da produži četvoromesečno primirje koje je, uz pomoć bivšeg američkog predsednika Džmija Kartera (Jimmy Cartera), bilo sklopljeno krajem 1994.

Akaši je naznačio da su Srbi, u jednom trenutku, držali oko 70 odsto teritorije BiH, ali da su, na kraju, pristali da im, po Dejtonskom sporazumu, ostane 49 odsto teritorije.

Optužnica generala Mladića (73), tadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, tereti za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u šest opština imao razmere genocida.

Dok ga je ispitivao Mladićev branilac Dragan Ivetić, Akaši je potvrdio da su „aktivnu vojnu pomoć“ Armiji BiH, uprkos embargu UN, pružale SAD, Nemačka i neke islamske zemlje.

Akaši je posvedočio i da šest zaštićenih zona UN, uključujući Sarajevo i Srebrenicu, nije bilo demilitarizovano, kako je bilo predvidjeno sporazumom o njihovom proglašenju.

General Mladić optužen je i za genocid nad muslimanskim muškarcima iz Srebrenice, u danima pošto je VRS 11. jula 1995. zauzela tu enklavu koja je bila pod zaštitom UN.

Japanski diplomata izjavio je i da je istraga UN utvrdila da su granatu, koja je na sarajevskoj pijaci Markale 1994. ubila i ranila desetine gradjana, mogle ispaliti obe zaraćene strane.

Prema optužnici koja generala Mladića (73), tadašnjeg komandanta VRS, tereti za terorisanje stanovništva Sarajeva, granatu je na Markale ispalila ta vojska.

U eksploziji jedne minobacačke granate, na Markalama je 5. februara 1994. poginulo 66 gradjana, a ranjeno je više od 140 osoba.

„Zaključak komisije, koji sam ja prihvatio, bio je da je napad mogao doći sa obe strane“, posvedočio je Akaši, napominjući da je taj zaključak bio suprotan tvrdnjama međunarodne štampe, uključujući i Njujork tajms, da je odgovorna bila srpska strana.

Mladićev branilac dokazivao je, ispitujući svedoka, da su Srbi imali pravo da u zonu isključenja teškog oružja oko Sarajeva, uspostavljenu posle eksplozije na Markalama, vrate artiljeriju ako budu napadnuti.

Akaši to, međutim, nije mogao da potvrdi.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar