Vođi EU: Turska traži tri milijarde evra za izbeglice, bitan i Zapadni Balkan

Foto: Beta

Vođi Evropske unije prihvatili su da razmotre zahtev Turske da joj se odobri tri milijarde evra za zbrinjavanje preko dva miliona izbeglica, s tim da Ankara obezbedi da imigranti preko Turske više neće neometano prolaziti u Grčku i dalje u EU.

Evropski vođi su na završetku zasedanja usvojili i hitne mere za jačanje nadzora spoljnih granica, uvođenje graničnih punktova za popis i odvajanje ratnih izbeglica od migranata iz materijalnih razloga.

U zaključcima prošle noći završenog zasedanja se kaže da se moraju „delotvorno i operativno sprovesti zaključci ministarske konferencije o istočnom Sredozemlju i zapadnobalkanskom putu (migranata), uz poseban naglasak na uređivanje priliva migranata i bitku protiv mreža organizovanog kriminala“.

Šefovi država ili vlada Unije su takoje potvrdili dogovor da se odobre „garantni fondovi“ od po milijardu evra za zemlje u okruženju ratom zahvaćene Sirije i afričke zemlje odakle najviše dolaze ekonomski migranti.

Lideri „Višegradske grupe“ su u Briselu istovremeno saopštili da će Češka, Slovačka i Poljska uputiti pomoć od oko dvesta policajaca i vojnih oficira Mađarskoj u cilju što boljeg nadzora granice sa Srbijom.

To je zatražila Mađarska, a čelnici Višegradske grupe su naglasili da to čine da bi „zaštitili Šengenske granice, što je preduslov za uređivanje tekućeg migrantskog pritiska“.

Kako su preneli izvori zasedanja šefova država ili vlada EU, koji su odlučili da prošle noći završe, inače i za danas planirano zasedanje, prihvaćen je akcioni plan EU-Turska kojim bi EU pokrenula dijalog s Ankarom o viznoj liberalizaciji i sporazumu o vraćanju imigranata u Tursku, a pospešeni će biti i pregovori o članstvu EU-Turska.

Lideri EU su naveli da se sve mora učiniti kako bi se naročito s afričkim zemljama južno od Sahare, kojima će EU dati finansijsku i stručnu pomoć, obezbedila efikasna saradnja u sprečavanju priliva ilegalne imigracije i obaveza da te zemlje prime nazad migrante koje EU zaustavi na svojim granicama ili ih vrati sa svoje teritorije.

U zaključcima se ukazuje na to da su sukobi u Siriji ključni uzrok pritiska migranata i navodi da „Asadov režim snosi najveću odgovornost za 250 hiljada žrtava u tom sukobu i miliona raseljenih lica“.

Dodaje se i da se „žiža napora mora usredsrediti na bitku protiv Daeša (arapski naziv za ekstremiste tzv. Islamske države) i druge od UN označene terorističke grupe, i to jedinstvenom strategijom i političkim procesom na temelju Ženevskog saopštenja iz 2012“.

Lideri EU su naglasili da se mora naći političko rešenje za krizu u Siriji „gde mira na može biti uz sadašnje vođstvo i sve dok legitmne težnje svih delova sirijskog društva ne budu zadovoljene“.

Oni su izrazili „zabrinutost zbog angažovanja Rusije“ u Siriji, ali su podvukli da u traženju političkog rešenja za sirijsku krizu moraju učestvovati i Rusija i Iran.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar