Vojna potrošnja u svetu ponovo raste

Vojni rashodi u svetu porasli su u 2015. za jedan procenat realno i gotovo dostigli 1.700 milijardi dolara, objavio je danas Stokholmski medjunarodni mirovni istraživački institut (SIPRI).

U 2015. je vojna potrošnja u svetu porasla prvi put od 2011. kao rezultat kontinuiranog rasta u Aziji i Okeaniji, centralnoj i istočnoj Evropi i nekim zemljama Bliskog istoka.

Pad rashoda za vojsku zabeležen je na Zapadu, kao i u Africi, Latinskoj Americi i na Karibima, pokazuju podaci Stokholmskog instituta.

Daleko najveću vojnu potrošnju u svetu i u 2015. su imale SAD, iako su ta izdvajanja smanjena za 2,4 odsto, na 596 milijardi dolara.

Medju velikim trošadžijama su i Kina sa 215 milijardi dolara, za 7,4 odsto više nego 2014, Saudijska Arabija sa 87,2 milijarde (5,7 odsto više) i Rusija sa 66,4 milijarde (7,5 odsto više).

SIPRI navodi da vojna potrošnja u Severnoj Americi i zapadnoj i centralnoj Evropi opada od 2009, ponajviše zbog globalne ekonomske krize, kao i zbog povlačenja najvećeg dela snaga SAD i saveznika iz Avganistana i Iraka.

Neki znaci uočeni u 2015. medjutim ukazuju da se tom smanjenju vidi kraj.

Naime, američka vojna potrošnja smanjena je u 2015. mnogo manje nego prethodnih godina kao rezultat mera usvojenih u Kongresu za delimičnu zaštitu vojne potrošnje od prethodno dogovorenih mera za smanjenje deficita.

U Institutu predvidjaju da će u 2016. vojna potrošnja SAD ostati na nivou iz 2015.

Ukupno gledano, vojni rashodi u zapadnoj i centralnoj Evropi smanjeni su u 2015. za samo 0,2 odsto.

Medjutim, ako se posmatra samo centralna Evropa, vojna potrošnja povećana je za 13 odsto.

Posebno uočljiv je bio rast u zemljama koje se graniče s Rusijom i Ukrajinom – Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj, državama koje najviše brinu oko ruskih namera posle krize u Ukrajini.

Istovremeno je vojna potrošnja u zapadnoj Evropi smanjena za 1,3 odsto, ali je to bio najmanji pad od 2010.

SIPRI navodi i da su Velika Britanija, Francuska i Nemačka objavile planove za blago povećanje vojne potrošnje narednih godina zbog bojazni oko Rusije i pretnji od strane Islamske države.

Kada je reč o narednim godinama, „nestabilna ekonomska i politička situacija stvara neizvesnu sliku“, rekao je prvi čovek za projekat vojne potrošnje u Stokholmskom institutu Sem Perlo-Frimen (Sam Perlo-Freeman).

Podaci o vojnoj potrošnji u svetu objavljeni su na početku Stokholmskog foruma za bezbednost i razvoj.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.