Zašto Sirijci beže u Evropu umesto u Zalivske zemlje?

U svetlu krize nastale zbog sve većeg broja sirijskih izbeglica koje pokušavaju da uđu u Evropu, u javnosti je pokrenuto pitanje zbog čega oni ne odlaze u zemlje Persijskog zaliva, koje su im bliže.

Iako su godinama izbeglice iz Sirije u velikom broju, prelazile u Liban, Jordan i Tursku, a zatim u druge arapske zemlje, posebno u Persijski zaliv, sada se situacija promenila.

Zvanično, Sirijci mogu da podnesu zahtev za turističku vizu ili radnu dozvolu da bi ušli u zemlje Persijskog zaliva, ali ta procedura je skupa i postoji rašireno mišljenje da su u mnogim od ovih zemalja na snazi nepisane restrikcije po kojima je, u praksi, za Sirijce veoma teško da dobiju vizu.

Foto: Beta

Foto: Beta

Najbolje prolaze Sirijci koji su već u nekoj od zemalja Persijskog zaliva i koji produžavaju svoj boravak u njima ili oni koji tamo imaju rođake, navodi BiBiSi (BBC).

Sve to je deo šireg spektra prepreka s kojima se suočavaju Sirijci koji pokušaju da dobiju vizu za ulazak u većinu arapskih zemalja.

Sirijcima je viza potrebna za sve arapske zemlje, osim za Alžir, Mauritaniju, Sudan i Jemen.

Zbog toga je u medijima pokrenuto pitanje da li ove države imaju više odgovornosti nego Evropa, prema Sirijcima čija je zemlja već četiri godine zahvaćena sukobima

Pitanje je pokrenuto i na društvenim mrežama, a samo prošle sedmice na Tviteru je komentarisano 33.000 puta.

Korisnici su postavili upečatljive fotografije sirijskih izbeglica, koje prikazuju davljenike na moru, decu iza bodljikave žice ili porodice koje spavaju na zemlji.

Na stranici „The Syrian Community in Denmark“ na Fejsbuku, postavljen je video snimak izbeglica koji iz Mađarske prelaze u Austriju, na koji je, između ostalih, postavljen i komentar:

„Kako smo pobegli iz regiona svoje muslimanske braće, koja bi trebalo da snose veću odgovornost za nas nego zemlje koje opisuju kao neverničke?“

BBC, međutim, ocenjuje da se, uprkos apelima medija, ne čini da će zemlje Persijskog zaliva promeniti stav prema sirijskim izbeglicama.

(Tanjug)

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Pera

    Nesumnjivo da sa humanog stanovišta treba pomoći ljudima koji beže od ratnih strahota, ali ova velika seoba naroda mora da se sagleda i sa drugih aspekata, bar bi to morale da urade države koje pretenduju da budu ozbiljne. Naša zemlja našla se ni kriva ni dužna na putu velike seobe ljudi čiju su tragediju velikim delom uzrokovale Amerika i dobar deo država EU, podstičući i učestvujući direktno u ratnim sukobima, a sasvim sigurno da su to radile iz nekih svojih interesa. Normalno bi bilo da one preuzmu sada i sav teret posledica koje su izazvali. Kako se može videti iz medija, izbeglice dolaze iz Sirije, Avganistana, Iraka… Pa nije u svim tim državama ratno stanje, a sa pravom se može postaviti pitanje zašto izbeglice ne nalaze utočište u državama Persijskog zaliva, kojima su verski, jezički, istoriski bliski, pored toga to su veoma bogate države. Odgovor je jasan, te države ne žele da ih prime. Kakve će biti posledice velike seobe naroda muslimanske vere na promenu etničkog sastava Evrope, posebno imajući u vidu brzinu i obim nataliteta, o tome Evropa izgleda brine tako što će ih smestiti kako izgleda dobrim delom u Srbiju. Srbija ima vrlo veliko iskustvo sa nelojalnim građanima muslimanske vereispovesti na Kosovu i Metohiji, gde je od posle Drugog svetskog rata prilmila i dala kuću i okučnicu velikom broju „izbeglica“ iz Albanije, pa vidimo gde smo sada? Treba biti human, ali treba misliti i na srpski narod, bar onoloko koliko Evropljani misle na sebe.

Ostavite komentar