Zrak smrti ili medijski blesak?

Spektakularnu vest emitovanu 29. septembra na portalu „Raša tudej” (RT), da je Ef-Bi-Aj „konačno objavio” dokumenta koja će posle smrti Nikole Tesle 7. januara 1943. godine, u „dva kamiona” odneti američka vlada, preneli su na naslovnim stranama i u udarnim terminima bezmalo svi domaći mediji.

Foto: Wikipedia

Foto: Wikipedia

Ruska agencija stavila je naglasak na činjenicu da se u dokumentima s kojih je skinuta oznaka „strogo poverljivo” potvrđuje Teslino angažovanje na „zracima smrti”; da je on taj svoj izum u drugoj polovini četrdesetih godina prošlog veka nudio Velikoj Britaniji, Sovjetskom Savezu, SAD i jugoslovenskoj kraljevskoj vladi; da je njegova ostavština prebačena u jedno skladište na Menhetnu; da je sa stanovišta Ef-Bi-Aja ova dokumentacija bila od „vitalne važnosti” i da je treba sačuvati od „stranih neprijatelja”; oni su možda zainteresovani da dođu do tajne o Teslinom izumu, „neprocenjivom instrumentu rata i/ili odbrane”; da je Teslin sestrić Sava N. Kosanović nastojao da se dokopa tih „važnih planova i dokumenata” i da je, prema proceni Ef-Bi-Aja, mogao te informacije da „učini dostupne neprijateljima”; da je Kosanović Teslinu dokumentaciju 1951. godine prebacio u Jugoslaviju.

Iznete činjenice nisu sporne, jedino je s njima problem što su više nego bajate. Dosije Ef-Bi-Aja o Nikoli Tesli objavljen je krajem devedesetih godina prošlog veka, na ukupno 252 strane, pri čemu su u nekih 150 dokumenata mnoga mesta ostala zatamnjena.

Od onda do danas, na raznim stranama, niz autora je rekonstruisao tu građu i osvetljavao razloge interesovanja Ef-Bi-Aja za našeg genijalnog zemljaka, kao i za kasniji status njegove ostavštine.

Ovom dosijeu, istina, nedavno je pridružena nova građa, tako da sada ima 354 stranice. Neka ranije zacrnjena mesta, imena i detalji više nisu pod embargom, a u papirima kojima je dosije obogaćen, takvih mesta je i dalje mnogo.

(Slobodan Kljakić, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake