Ko su tajni vladari sveta?

Za ova društva i organizacije ceo svet zna da postoje, iako je njihovo delovanje „strogo čuvana tajna“. Verovatno zato što nas najviše zanima ono što nam je zabranjeno da znamo.

Foto: DasWortgewand/pixabay.com

Foto: DasWortgewand/pixabay.com

Za većinu ovih organizacija tvrdi se da na neki način vladaju svetom i upravljaju važnim projektima pa i događajima, a različite teorije ih svrstavaju u ozbljno jake kreatore svetske politike i istorije:

Slobodni zidari – masoni

Velika masonska loža osnovana je u Velikoj Britaniji 1717. godine kada su se udružile četiri manje grupe. U početku postojala su samo dva stepena članstva- prvi i drugi, a od 1750. postoji i treći sepen. Kada član dostigne teći nivo naziva se velikim majstorom.

Susrete masona obeležavaju posebni rituali sa velikim brojem simbola, kao što su prav ugao ili šestar. Članov reda Boga opisuju kao velikog arhitektu Univerzuma, a nose i posebnu odeću kojoj je uzor odeća kamenorezaca iz srednjeg veka. U javnosti masoni koriste posebne znake i vrstu rukovanja kako bi se prepoznavali. Ti znaci nisu univerzalni, već variraju od lože do lože. Prema poretku ispred masonerije članovima su na prva tri mesta: dužnost prema Bogu, otadžbini i porodici.

U masonske lože novi članovi primaju se samo na preporuku postojećeg člana lože, a u nekim slučajevima su potrebne čak tri nominacije pre prijema. Neke religije brane svojim vernicima članstvo u masoneriji, kao npr. rimska katolička crkva koja preti i ekskomunikaciji masonima.
Slobodno zidarstvo suočilo se s mnogim protivnicima i mnoge su članove zatvorili u tamnice. Godine 1737. Luj XV, kralj Francuske, izdao je naređenje kojim svim odanim podanicima zabranjuje da se uključe u pokret, a 1738. godine Papa Klement XII izdao je papsku bulu kojom se svim katolicima zabranjuje učlanjenje u slobodno zidarstvo, pod pretnjom isključenja iz Crkve. Rekao je da su oni “iskvareni i izopačeni” i vrlo “sumnjivi heretici”.

Otada su slobodni zidari osumnjičeni za francusku revoluciju, za Prvi svetski rat, za inflaciju u Nemačkoj 1924. godine i za građanski rat u Španiji, pa u bivšoj Jugoslaviji. Od Drugog svetskog rata, kad su se masoni borili u pokretima otpora, sve su ređe optužbe da su nastrojeni antipatriotski, a i napadi Crkve sve su ređi.

Vrlo je zanimljiv i princip funkcionisanja društva i njegovih članova. Slobodno zidarstvo je muško društvo “osnovano na najčistijim načelima pobožnosti i vrlina”. Slobodni zidari ili masoni najveće su međunarodno tajno društvo u svetu, sa preko šest miliona članova. Poznato je po svom čudnovatom pristupnom obredu, tajnim znakovima i rukovanju po kojem se članovi međusobno prepoznaju. Tvrdi se da “niko izvan tog pokreta ako čita napisane obrede ne može shvatiti duh masonstva”. Ono što u prvi mah izgleda kao dečija igra, u atmosferi lože (gde se masoni sastaju) oblikuje jedinstvenu vezu među muškarcima. Načela se tumače kao “bratska ljubav, pomoć i istina”.

Poznati masoni bili su Vinston Čerčil, Mark Tven, Henri Ford, Bendžamin Franklin. 
Mihajlo Pupin, Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Stevan Mokranjac, Živojin Mišić i Đorđe Vajfert su neki od srpskih masona. Simboli masona su šestar i lenjir. Imaju mnogo bogova koje smatraju jednakim sa Isusom. 

Red vitezova templara

Vrhovni Red Vitezova Jerusalimskog Hrama (OSMTH) formiran je 1805. godine u Francuskoj na korenima drevnih Templara. Predanje kaže da su se, posle odluke Pape Klimenta V i francuskog kralja Filipa Lepog da ukinu Red, 1312. godine Templarska znanja i unutrašnja pravila prenosila usmenim putem da bi bila poverena Napoleonovom lekaru, doktoru Fabre Palapratu. Doktor je uz pomoć i podršku Napoleona obnovio Red Vitezova Templara.

Samo veliki masoni mogu postati članovi ovog reda koji i dalje poštuje srednjovekovno ustrojstvo.

Lobanja i kosti (Skull and Bones)

Red „Lobanja i kosti“ kome je dom Univerzitet Jejl, u početku je nosio naziv Bratstvo smrti. To je jedan od najstarijih studentskih tajnih bratstava u SAD. Osnovan je 1832. godine, i od tada članstvo čini samo odabrana elita. Društvo praktikuje rituale slične masonskim. 
Organizacija koja se bavi postdiplomcima poseduje nekretnine i brine o prekomorskim aktivnostima jeste Raselova zadužbina, koja je ime dobila po jednom od osnivača društva.

U društvo se pozivaju samo najistaknutiji studenti tokom početnih godina studiranja. „Lobanje“ u članstvo podjednako primaju kapitene fudbalskih i veslačkih klubova, kao i istaknute pojedince iz studentskih novina Yale Daily News, debatnog kluba i magazina Yale Lit. Nakon brojnih rasprava, društvo je odlučilo da u svoje redove prima i žene, što je pomoglo povećanju raznolikosti aktivnosti.

Za razliku od ostalih tajnih društava, Društvo Lobanje i kostiju može se pohvaliti činjenicom da je za svoje članove imalo tri predsednika SAD-a. Kroz istoriju, mnoge su slavne osobe bile članovi društva.

Mnogi uticajni pojedinci bili su članovi društva, a mnoge uticajne porodice imale su u redovima Društva i po više članova. 
Članovi se sastaju svakog četvrtka i subote u zgradi koju zovu „Grob“. Stariji i mlađi Buš, predsednici SAD-a, bili su članovi ovog društva dok su bili studenti.

Najpoznatija teorija zavere koja prati ovo društvo je da je CIA nastala upravo od njihovih članova. Pošto je ta teorija zaživela u filmu „Dobri pastir“ (The Good Shepherd) sa Metom Dajmonom u glavnoj ulozi, CIA je 2007. godine saopštila da ta teorija „nema veze sa životom“.

Rozenkrojceri

Rozenkrojceri ili “Braća (u Hristu) Ružinog Krsta”, su nastali u Evropi kao sekta filosofa koji su tvrdili da poseduju znanje više nauka, naročito medicine, kao i mnoge tajne univerzuma. Ta znanja su primili od Egipćana, Haldejaca i ostalih starih paganskih civilizacija.
Za osnivača se smatra misteriozni alhemičar Kristijan Rozenkrojc koji je putovao po celom svetu i tako stekao tajna znanja.

Rozenkrojceri su izvršili snažan uticaj na masone. Danas postoji veliki broj grupa ovog reda širom sveta, a kao i masoni, rozenkrojceri imaju sistem stepena.

Iluminati

Pokret ljudi širokog uma formiran je maja 1776. godine u Ingolštadu u Nemačkoj. Mnogi intelektualci i progresivni političari izjašnjavaju se kao članovi ovog pokreta. Neki od njih su i pripadnici masonskog reda. Pošto nisu posebno vezani za religiju, vrlo su popularni među ateistima, a članovi se izjašnjavaju i kao humanisti.

Prema nekim teorijama, iluminati su i danas veoma moćni i uticajni na svetske vlade, a teoretičari zavere veruju da žele da stvore svetsku vladu baziranu na humanističkim i ateističkim osnovama.
Iluminati su se, navodno, infiltrirali u krugove moći preko masonskih grupa, pokretali revolucije i rušili kraljevstva. Stekli su kontrolu nad međunarodnim bankarskim sistemom, a upravljanje novcem im je omogućilo da tajno vladaju svetom. 

Opus Dei

Opus Dei je kontroverzna organizacija katoličke crkve koji se rukovodi maksimom da vernik uzornim i primernim životom može dostići svetost.  Pripisuje im se velika moć i u svetovnom životu.

Red je u Španiji 1928. godine osnovao katolički sveštenik Hozemaria Eskriva sa odobrenjem pape Pia XII.

Red ima veliki broj školskih ustanova i bolnica širom sveta. Njihovi članovi često žive u specijalnim stacionarima. I ovaj red je došao u žižu javnosti sa „Da Vičijevim kodom“ Dena Brauna. S obzirom na to da katolička crkva ne dozvoljava formiranje tajnih društava Opus Dei je do sada često morao da dokazuje da ne pripada toj vrsti organizacije.
Godine 1982, po odluci pape Jovana Pavla II organizacija Opus Dei proglašena je njegovom ličnom prelaturom, i od tada se članovi organizacije nalaze u nadležnosti njegovih episkopa a ne geografskih eparhija u kojima žive.

Organizacija je 2009. imala oko 90.000 članova iz preko 90 zemalja, među kojima je bilo oko 2.000 sveštenika.

Bilderberška grupa

Ova grupa se od drugih razlikuje po tome što nema stalno članstvo. To je naziv za grupu veoma moćnih ljudi koji se svake godine sastaju u tajnosti, najčešće uz veoma jake vojne i policijske mere obezbeđenja.

Sve teme o kojima se raspravlja na njihovim sastancima ostaju tajne upravo jer smatraju da bi mogli biti pogrešno nterpretirani u medijima.

Sastancima se prisustvuje samo na poziv.

Prvi susret održan je 1954. Godine u hotelu Bilderberg u Holandiji, po kome je grupa dobila ime, kako bi se približili stavovi između političara SAD i Zapadne Evrope.
Bilderberg je neformalna organizacija političara, predstavnika vojnoindustrijskog sektora, bankara, poslovnih ljudi. Oni svojom tajnovitošću podsećaju na slobodne zidare. 
Štab Bilderberga se formalno nalazi u Hagu. 
Bilderberški skup okupi na jednom mestu jednu trećinu top-političara i dve trećine finansijsko-poslovnih magnata,oni zatim većaju tri dana bez straha da će njihovi stavovi dospeti u javnost, čak i obezbeđenje ostaje izvan prostorije gde se održava sastanak, ništa se ne snima i ne beleži. 
Udarni svetski mediji o ovim skupovima, po pravilu, ne informišu. 
U stalne članove ili „upravni komitet“ Bilderberške grupe spadaju šef „Dojče bank“ Jozef Akerman, predsednik „Koka-kole“ Džordž Dejvid, predsednica „Karnegi“ fondacije Džesika Metjuz, predsednik „Rojal dač šela“ Jorma Olila, šef „Erbasa“ Tomas Enders, šef kompanije „Goldman zaks“ Piter Saterlend, predsednik „Novartisa“ Danijel Vasela, i mnogi drugi privredni bosovi svetskog ranga. Šef savetodavne grupe je američki bankar i državnik Dejvid Rokefeler. Jedan od ključnih članova grupe je američki političar Henri Kisindžer.
Mnogi gosti bilderberških konferencija kasnije dobijaju važne uloge u svetskim zbivanjima. Tako je 1991. na konferenciju pozvan tadašnji guverner Arkanzasa, Bil Klinton, godinu dana pre nego što je postao predsednik SAD. 1993. pozvan je i Toni Bler, koji je godinu kasnije postao lider Laburista. Kroz bilderberške sastanke su prošli i mnogi nemački političari, među njima i kancelarka Angela Merkel.
Mišljenja o Bilderbergu su oprečna. Vodeći korporativni mediji se ne bave tim konferencijama, pri čemu su urednici nekih najuticajnijih medija njeni gosti. Mnogi su skloni mišljenju da je reč o elitnom klubu „vladara iz senke“, o globalnoj vlasti koja u svojim rukama drži novac i politiku. Jer, ako je reč o debatnom klubu bez većih pretenzija, postavlja se pitanje čemu tolika tajnost i policija?

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar