Na današnji dan – 11. mart

Foto: Beta

2011  –  Japan je pogodio razorni zemljotres jačine 8,9 stepeni Rihterove skale, sa epicentrom u Tihom okeanu koji je izazvao snažan cunami, najveći u istoriji te ostrvske zemlje. Poginulo je oko 22.000 osoba. Cunami i naknadni udari koji su danima potresali taj deo Japana i oblast gde se nalazi nekoliko nuklearki, izavali su nuklearnu krizu i visok stepen radijacije, posebno u teško oštećenoj nuklearki „Fokušima“.

****

1544  –  Rođen je italijanski pesnik Torkvato Taso (Torquato Tasso), autor čuvenog epa „Oslobođeni Jerusalim“ koji se smatra jednim od najreprezentativnijih dela italijanske književnosti. Bio je uzor romantičarima, a njegova poezija inspirisala je Getea (Goethe) i Bajrona (Byron). Neki njegovi soneti bili su posvećeni Dubrovanki Cvijeti Zuzorić.

1851  –  U Veneciji je prvi put izvedena Verdijeva opera „Rigoleto“.

1885  –  Rođen je engleski vozač brzih automobila i čamaca Malkolm Kempbel (Malcom Campbell), koji je između 1924. i 1935. devet puta obarao svetski rekord u brzini vožnje automobilom, a između 1937. i 1939. triput u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji je automobilom „Plava ptica“ vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra).

1911  –  Rođen ser Ficroj Maklejn, britanski general, diplomata i pisac, šef savezničke misije pri Vrhovnom štabu Narodnooslobodilačke vojske (NOV) i Partizanskih odreda Jugoslavije (POJ).

1913  –  Velika Britanija i Nemačka su postigle sporazum ogranicama afričkih kolonija Nigerije i Kameruna.

1917  –  Britanske trupe su zauzele Bagdad u Prvom svetskom ratu.

1920  –  Emir Fejsal (Faisal) proglašen je kraljem nezavisne Sirije.

1938  –  Artur Sajs-Inkvart (Seyss-Inquart) je postao austrijski kancelar umesto Kurta fon Šušniga (von Schuschnigg), a narednog dana Hitlerove trupe ušle su u Austriju.

1941  –  Kongres SAD izglasao je, na predlog predsednika Ruzvelta (Roosevelt), Zakon o zajmu i najmu, kojim je Velika Britanija dobila neophodnu vojnu pomoć u Drugom svetskom ratu. Za sprovođenje zakona predviđeno je sedam milijardi dolara.

1955  –  Umro je britanski mikrobiolog Aleksander Fleming (Alexander), koji je 1928. iz gljive penicilium notatum izolovao prvi antibiotik penicilin. Nobelovu nagradu za medicinu podelio je 1945. s engleskim biohemičarem Čejnijem (Chain) i australijskim lekarom Florijem (Florey) koji su njegov izum prvi put primenili.

1973  –  Hektor Kampora (Hector Campora) pobedio je na prvim predsedničkim izborima u Argentini od 1965.

1974  –  Umro je srpski pravnik Milan Bartoš, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih stručnjaka za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti.

1975  –  U Lisabonu je ugušena pobuna padobranskih jedinica protiv levičarske vojne vlade, a bivši predsednik general Antonio Ribeiro de Spinola je s grupom oficira pobegao u Španiju.

1981  –  Pod parolom „Kosovo – republika“ u Prištini su izbile studentske demonstracije kosovskih Albanaca, koje su u narednim nedeljama zahvatile celo Kosovo. To je bilo prvi put da su kosovski Albanci masovno podržali ideju o nezavisnoj kosovskoj republici.

1985  –  Mihail Sergejevič Gorbačov izabran je za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Na toj funkciji je nasledio preminulog Konstantina Černjenka.

1985  –  Egipćani braća Al Fajed (Fayed) postali su većinski vlasnici čuvene londonske robne kuće „Harods“.

1990  –  Parlament Litvanije proglasio je nezavisnost zemlje od Sovjetskog Saveza. To je bila prva sovjetska republika koja se izdvojila iz SSSR-a.

1990  –  Čileanski diktator general Augusto Pinoče (Pinochet) je posle više od 16 godina prepustio predsednički položaj Patrisiju Elvinu (Patricio Aylwin), ali je zadržao komandu nad oružanim snagama.

1998  –  Pored snažnih protesta studenata, koji su tražili političke i privredne reforme, general Suharto je počeo svoj sedmi mandat predsednika Indonezije.

1999  –  Nakon što je jedan beogradski sud osudio trojicu novinara lista „Dnevni telegraf“ na po pet meseci zatvora međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava „Hjumen rajts voč“ ocenila je da su napadi jugoslovenskih vlasti na slobodu medija poprimili alarmantne razmere.

2000  –  U eksploziji metana u rudniku uglja „Barakovi“ u Ukrajini poginuo je 81 radnik ugljenokopa.

2000  –  Akademik i advokat Rikardo Lagos inaugurisan je za predsednika Čilea, kao drugi socijalista na čelu te države, posle Salvadora Aljendea ubijenog u državnom udaru 1973.

2003  –  Kanadski sudija Filip Kirš (Filipe Kirsch) izabran je za predsednika prvog stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji će biti nadležan za zločine počinjene bilo gde u svetu. Osnivanje suda podržalo je blizu 90 zemalja, ali ne SAD, Rusija i Kina.

2003  –  Vrhovni sud Japana odbio je zahtev 42 Kineza za obeštećenje za vreme koje su proveli na prisilnom radu u Japanu, tokom II svetskog rata, uz obrazloženje da je to bilo jako davno.

2004  –  U terorističkim napadima na tri železničke stanice u Madridu oko 200 ljudi je poginulo, a više od 1.400 je povređeno. Na najmasovnijim demonstracijama u istoriji te zemlje, protiv terorizma protestvovalo je preko osam miliona ljudi širom Španije.

2005  –  Pripadnici sirijskih trupa napustili su severni Liban, čime je okončano 29-godišnje prisustvo Sirije u toj zemlji.

2006  –  Bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević preminuo je u pritvoru Haškog tribunala u Ševeningenu, gde mu se sudilo za ratne zločine. Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.

2011  –  Japan je pogodio razorni zemljotres jačine 8,9 stepeni Rihterove skale, sa epicentrom u Tihom okeanu koji je izazvao snažan cunami, najveći u istoriji te ostrvske zemlje. Poginulo je oko 22.000 osoba. Cunami i naknadni udari koji su danima potresali taj deo Japana i oblast gde se nalazi nekoliko nuklearki, izavali su nuklearnu krizu i visok stepen radijacije, posebno u teško oštećenoj nuklearki „Fokušima“.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar