Na današnji dan – 5. jul

Foto: Beta

1596  –  Engleski pomorci opustošili su špansku obalu i opljačkali Kadiz, pomorsku luku koja je otkrićem Amerike dobila prvorazredan značaj.

1811  –  Venecuela je postala prva južnoamerička država koja je proglasila nezavisnost od Španije.

1830  –  U pohodu na Alžir, Francuzi su zauzeli grad Alžir. Alžir je ostao pod francuskom upravom do 1962, kada je ta severnoafrička zemlja stekla nezavisnost.

1865  –  Vilijam But (William Booth) osnovao je u Londonu „Hrišćansku misiju“ koja je kasnije dobila naziv „Vojska spasa“ i bavila se uglavnom humanitarnim radom. Bila je vrlo aktivna u periodu posle Drugog svetskog rata.

1865  –  U Velikoj Britaniji je donet prvi u svetu zakon o ograničenju brzine – dve milje na sat.

1879  –  Rođen je američki teniser i političar Dvajt Dejvis (Dwight Davis), ministar rata (1925-29). Osnovao je 1900. tenisko takmičenje „Dejvis kup“.

1880  –  Rođen je češki violinista i kompozitor Jan Kubelik, koga su zbog virtuoznog stila upoređivali sa Paganinijem (šest violinskih koncerata, Američka simfonija).

1889  –  Umro je pisac Jakov Ignjatović, začetnik realizma u srpskoj književnosti. Pisao je pesme, kulturno-istorijske članke, putopise, romane i pripovetke i uređivao Srpske novine i Srpski letopis („Večiti mladoženja“, „Trpen-spasen“, „Milan Narandžić“).

1889  –  Rođen je francuski pisac, slikar i režiser Žan Kokto (Jean Cocteau). Kao eksperimentator, prošao je kroz sve faze moderne umetnosti – kubizam, dadaizam, nadrealizam, a po raznolikosti opusa smatra se korifejem francuskog duha („Orfej“, „Strašna deca“, „Petao i Arlekin“). Član Francuske akademije postao je 1955.

1891  –  Rođen je hrvatski pesnik Avgustin Tin Ujević, koji je lirikom i boemskim životom, obeležio razdoblje između dva svetska rata u jugoslovenskoj književnosti („Lelek sebra“, „Kolajna“, „Žedan kamen na studencu“).

1901  –  Rođen je ruski pozorišni reditelj i glumac Sergej Vladimirovič Obrascov, osnivač Državnog centralnog pozorišta lutaka. Režirao je više od 50 lutkarskih predstava koje se smatraju antologijskim delima tog pozorišnog žanra.

1911  –  Rođen je francuski državnik Žorž Pompidu (Georges Pompidou), predsednik Francuske (1969-74) nakon povlačenja Šarla de Gola (Charles, Gaulle). Kao blizak saradnik De Gola, šef njegovog kabineta i premijer od 1962. do 1968, uglavnom je sledio ideje svog slavnog prethodnika.

1932  –  U Portugalu je premijer postao Antonio de Oliveira Salazar koji je 1933. zaveo profašističku diktaturu, okončanu tek 1974, četiri godine posle njegove smrti.

1943  –  Nemačkom ofanzivom iz pravca Orela i Harkova na sovjetske položaje, počela je Kursko-orelska bitka, jedna od najvećih u Drugom svetskom ratu.

1959  –  Predsednik Indonezije Ahmed Sukarno raspustio je parlament, suspendovao Ustav iz 1950. i zaveo diktaturu.

1975  –  Američki teniser Artur Eš (Arthur Ashe) postao je prvi crni pobednik turnira u Vimbldonu.

1975  –  Zelenortska ostrva su dobila nezavisnost nakon 500 godina portugalske vlasti.

1977  –  U Pakistanu je izvršen vojni udar kojim je general Mohamad Zija ul Hak (Mohammad Zia ul-Haq) zbacio s vlasti premijera Zulfikara Ali Buta (Bhutto).

1980  –  Švedski teniser Bjorn Borg pobedio je peti put uzastopno na turniru u Vimbldonu.

1994  –  Palestinski vođa Jaser Arafat (Yasser) koji je doputovao na Zapadnu obalu posle 27 godina izbeglištva, najavio je stvaranje države Palestine na teritoriji pod palestinskom samoupravom, sa glavnim gradom u istočnom Jerusalimu.

2001  –  Vlasti Makedonije i naoružani albanski pobunjenici postigli su dogovor o primirju. Mirovni sporazum kojim su okončani višemesečni sukobi u Makedoniji, potpisan je 13. avgusta u Ohridu.

2002  –  Umro je legendarni bejzbol igrač Ted Vilijams (Williams) jedan od najvećih „bacača“ svih vremena i poslednji Amerikanac koji je postigao 400 „hitova“ za jednu sezonu.

2003  –  Dve Čečenke aktivirale su eksploziv na rok-festivalu na moskovskom aerodromu Tušino. Od eksplozije je poginulo 16 ljudi, uključujući teroristkinje, a 60 je povređeno.

2004  –  U Indoneziji su održani prvi direktni predsednički izbori, šest godina pošto je okončana 32-godišnja diktatura bivšeg predsednika Suharta.

2007  –  Belgijski krivični sud osudio je bivšeg majora vojske Ruande Bernara Ntujahaga na 20 godina zatvora zbog ubistva deset Belgijanaca – pripadnika mirovnih snaga UN i neutvrđenog broja civila Ruande, na početku genocida 1994. godine.

 

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar