Od spotova za muzičke zvezde do filmskog platna

Šta je zajedničko Martinu Skorsezeu, Spajku Liju, Dejvidu Finčeru, Gasu van Santu, Vimu Vendersu, Džonu Lendisu? Ili Sofiji Kopoli i Ketrin Bigelou? Prva asocijacija na ova imena svakako su njihovi filmovi, urezani u sećanju miliona ljubitelja sedme umetnosti. Ali, ona manje očigledna veza jeste muzika.

Foto: Keir Whitaker

Foto: Keir Whitaker

Svi ovi sineasti oprobali su se kao reditelji video-spotova za muzičke zvezde, a neki od njih su upravo zahvaljujući video-klipovima uspeli da stignu do velikog platna.

Spotovi i njihova privlačnost svoje korene ima u pokretanju muzičkog TV kanala MTV 1981. godine. Osamdesetih je bilo nezamislivo imati singl bez video-klipa. Najpre da bi se prodao singl, a onda i album.

I do tada ih je bilo, ali nisu bili komercijalni proizvod. MTV je to promenio. To je shvatio američki reditelj, koji će kasnije steći slavu sa filmovima „Sedam”, „Borilački klub” i „Iščezla”, Dejvid Finčer.

Spotovi za muzičke zvezde otvorili su mu put. Počeo je 1984. sa Rikom Springfildom, i od tada je potpisao šezdesetak muzičkih klipova. Sting, Pola Abdul, Bili Ajdol, Džekson, „Stonsi”, „Aerosmit”, samo su neki od izvođača, čije je singlove vizuelizovao

Finčerovo ime neodvojivo je od nekih od najomiljenijih spotova. Prevashodno, „Freedom” Džordža Majkla sa izazovnim supermodelima, i, jedan do najupečatljivijih, Madonin „Vogue”. Finčer je za rad na video-spotovima dobio dve „Gremi” i tri MTV nagrade.

Istu priču deli i Spajk Džonzi. Zahvaljujući spotovima za „Briderse”, „Daft pank”, a naročito za „Bisti bojse”, potpisavši 1994. jedan od najeksplozivnijih klipova – „Sabotage”, Džonzi je dobio priliku da režira „Biti Džon Malkovič”.

Gas van Sant je paralelno radio, kako hvaljene filmove, poput „Mog privatnog Ajdaha”, tako i hvaljene spotove, kakvi su „Fame” Dejvida Bouvija, odnosno „Under the Bridge”, „Red hot čili pepersa”.

Jedini izlet Tima Bartona u ove vode jesu dva klipa koje je režirao za „Kilerse”. Isto toliko, za „Nju order” i „Martini ranč” potpisala je rediteljka ovenčana Oskarom za film „Katanac za bol” – Ketrin Bigelou.

Njena mlađa koleginica Sofija Kopola ima šest naslova u videografiji, a najviše se pamti crno-beli spot za pesmu „I Just Don’t Know What to Do With Myself”, dua „Vajt strajps”, koji je uradila 2003, kada i film – „Izgubljeni u prevodu”.

Dobitnik Oskara za film „Kad jaganjci utihnu” Džonatan Demi radio je spotove za Brusa Springstina ili „Nju order”, a Vim Venders za „Ju-tu” i „Toking heds”.

Verovatno je najagilniji dobitnik Oskara za najbolji scenario za film „Večni sjaj besprekornog uma” Majkl Gondri. Ovaj francuski reditelj, koji je uradio skoro 90 klipova, od kojih poslednji za „Vajt strajps” prošle godine, pamti se po radu sa Bjork, Bekom…

Najnoviji „slučaj” je Pol Tomas Anderson. Ovaj sineasta, koji je potpisao filmove „Biće krvi”, „Magnolija” i „Noći bugija”, nedavno je uradio spot za pesmu „Present Tense”, britanskog sastava „Rejdiohed”, a i u maju je potpisao njihov klip „Daydreaming”.

Kada je reč o angažovanju već etabliranih reditelja, poput Martina Skorsezea ili Spajka Lija, za video-spotove Majkl Džekson je „povukao nogu”. Sve je počelo sa epskom vizuelizacijom pesme Roda Tempertona, „Thriller”.

I dok su do tada spotovi koštali između 50.000 i 70.000 dolara, za taj „mini-film” od 14 minuta Džekson je 1983. utrošio skoro milion dolara. Pozvao je reditelja gledanih filmova „Braća Bluz” i „Američki vukodlak u Londonu” Džona Lendisa rekavši mu: „Želim da me pretvoriš u čudovište. Da li to možeš?”, otkrio je režiser za „Telegraf”:

– Zahvaljujući tom spotu Džekson je postao „bog”. Taj video-klip je stvorio i MTV. I srušio sva pravila!

(Jelena Koprivica, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar