Pogodite šta je na slici

slika1
Možete li pogoditi šta je na ovoj slici?
Da se ne mučite, nije lavirint, park, nikakva čudna životinja, mikrob, ništa slično tome.
U pitanju je otisak prsta pod uveličavajućim sočivom mikroskopa.
lupa34567890
Da li ste znali da je Čarls Darvin, osim za teoriju evolucije, zaslužan i za to što policija danas koristi otiske prstiju za identifikaciju ljudi? Dobro, nije Darvin to smislio, ali je za ovog velikog naučnika vezana zanimljiva anegdota o tome kako su otisci prstiju ušli u policiju.

Naime, škotskom hirurgu Henriju Foldsu, koji je radio u bolnici u Tokiju, dopala je neka starinska japanska grnčarija na kojoj su se videli otisci prstiju u glini. Posmatrajući ih, dr Folds se zainteresovao za ovu temu i neko vreme proučavao jagodice ljudi, a onda čak i majmuna, pa i drugih životinja i otkrio je veliku sličnost i neke pravilnosti.

Svoja zapažanja o tome kako izgledaju linijice na prstima japanskih muškaraca kao i Evropljana zapisao je u članku koji je 1880. godine objavljen u časopisu Nejčer. Folds bi skicirao linijice na papiru i uz njih beležio podatke „vlasnika“: boju očiju, kože i kose, pol, nacionalnost… U članku je predložio da se otisci beleže i čuvaju tako što se prst umoči u mastilo pa se ostavi trag na papiru, jer se na ovaj način dobijaju jasne linije. Probao je i sa ostavljanjem otisaka na staklu, ali su bili dosta bledi, mada vrlo precizni.

Folds je na osnovu svojih zaključaka, između ostalog, sugerisao kako bi otisci prstiju mogli da posluže u identifikaciji kriminalaca. I sam je, kako je naveo, pomogao da se razreše dva slučaja – u jednom je čovek, kradljivac, masnim prstima pipao staklo, a u drugom se penjao uz beli zid, ostavljajući tragove.
Kada se šest godina kasnije vratio u Veliku Britaniju, Folds je svoje ideje i predloge izneo Londonskoj policiji, ali oni nisu pokazali interesovanje za njegovo otkriće. No, nije odustao. O svom metodu pisao je Čarlsu Darvinu. Ovaj je već bio previše star i bolestan da bi se time bavio pa je pismo samo prosledio svom rođaku Frensisu Galtonu, koji je bio vrlo zainteresovan za antropologiju.

Galton se danas smatra jednim od najvažnijih ljudi kada je reč o ulasku otisaka prstiju u policijku istragu, jer je primetio kako se oni mogu klasifikovati u nekoliko grupa. Deset godina pošto mu je Darvin prosledio Foldsovo pismo, Galton je 1892. godine objavio knjigu „Otisci prstiju“, gde je dao precizan statistički model i izračunao kako je mogućnost da dve osobe imaju identičan otisak prsta 1:64.000.000.000.

37 VEKOVA RANIJE…

Mada je ta ideja o identifikaciji ljudi po njihovom otisku prsta naizgled relativno nova, još su za Vavilonce i Egipćane otisci imali specijalno značenje. Zato su ostavljali otiske prstiju i dlanova na predmetima koje su pravili od gline. U Vavilonu je otisak prsta na ugovoru služio kao dokaz da se nije reč o falsifikatu, a čak je prema nekim saznanjima vavilonski kralj Hamurabi u 18. veku p.n.e. tražio da se od uhapšenih građana uzimaju otisci prstiju.

U Kini su početkom 3. veka p.n.e. otisci takođe služili za identifikaciju i bili su čak – kao i danas – dokaz u slučaju kada je neko uhapšen zbog krađe, o čemu je i Folds pisao u svom članku objavljenom u Nejčeru.

I pored toga, ideja o razlikovanju ljudi na osnovu otisaka prstiju nije bila ni razrađena ni opšteprihvaćena i tek je u 17. veku postala ponovo zanimljiva – pre svega naučnicima.

 

Izvor: Centar za promociju nauke

Ostavite komentar

Ostavite komentar