U Klivlendu postavljen spomenik ocu rokenrola Alanu Fridu

Foto: Beta

Spomenik tvorcu naziva rokenerol (rock ‘n’ roll) i organizatoru prvog rokenrol koncerta Alanu Fridu (Alan Freed) postavljen je danas na groblju u Klivlendu, gde će ubuduće počivati njegov pepeo.

Urna s njegovim posmrtnim ostacima položena je na groblje sa pogledom na jezero u petak, a njegov sin Lens (Lance) izjavio je da je njegov otac pronašao dom i da porodica „konačno može da ga ostavi da počiva u miru“.

Frid je još kao disk džokej (DJ) u Klivlendu počeo da radi na stvaranju nove muzike koja je bila mešavina džeza, bluza, popa i kantri muzike, a koja je danas poznata kao rokenrol.

Karijeru na radiju počeo je još kao student, a u emisiji „Moondog Show“, koju je osnovao u Klivlendu, promovisao je moderni zvuk i bluz zvodjače, bez obzira na rasu.

Noćni radio šou „Rock’n’Roll party“ osnovao je u Njujorku, posle dogadjaja koji se smatra prvim rokenrol koncertom. Naime, Frid je 1952. u Klivlendu organizovao „Moondog Coronation Ball“ na koji je „upalo“ oko 20.000 ljudi bez karata, što je izazvalo opšti haos.

Frid je umro u Los Andjelesu 1965. godine u 44. godini od posledica oboljenja jetre, a po želji porodice njegova urna bila je položena u Njujorku, gde je bila narednih 30 godina. Iako je želeo da bude uzidan u temelje Kuće slavnih rokenrola i Muzeja u Klivlendu, to nije bilo moguće, jer američki zakoni nalažu da ljudski posmrtni ostaci moraju biti sahranjeni na groblju. 

Urna je neko vreme bila postavljena ispod pokretnog stepeništa muzeja, od 2002. godine je bila izložena kao eksponat, a Fridova porodica zatražila je da im urna bude vraćena, pošto je 2014. godine novi direktor muzeja odlučio da je neprikladno da urna bude izložena kao eksponat.

Jedna od Fridovih najvećih zaostavština jeste njegov trud da promoviše muziku bez obzira na boju kože, zbog čega su ga mnogi belci optuživali da promoviše „rasno mešanje“. Organizovao je brojne turneje i koncerte s belim i crnim muzičarima. Njegov sin Lens Frid rekao je da je da je pionirka u borbi za ljudska prava Rosa Parks 1990. godine rekla da je Frid probio rasnu barijeru.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar