Zbog glume sam imao napade panike

„Pokušao sam mladim ljudima da predložim da razmišljaju o dve stvari, koje se podrazumevaju, a o kojima nemaju vremena da razmišljaju tokom školovanja: socijalizacija i kondicija. Socijalizacija kao proces u kojem se formiraju kao ličnosti  i kondicija od koje zavisi njihov rad kao glumaca,“ kaže glumac Zoran Cvijanović koji je proteklog vikenda održao izuzetno posećenu radionicu u okviru ovogodišnjeg Jesenjeg pozorišnog festivala na Mećavniku.

Foto: Youtube/Printscreen

Foto: Youtube/Printscreen

Cvijanović je razmenjivao različita iskustva sa svojim budućim kolegama, odgovarajući na znatiželjna pitanja studenata. Cvijanović koji godinama unazad izbegava medije, tokom protekla dva dana bio je i te kako raspoložen i za komunikaciju sa novinarima.

– Ljudi koji se bave sportom znaju da bez kondicije nema koncentracije. Zato sam studentima predložio da kondiciju shvate kao stanje u kojem se njihovo telo i organizam nalaze, a koji je praktično preduslov da bilo šta urade. To je jako važna tema o kojoj bi trebalo da razmišljaju svakodnevno, a evo i zašto. Kada se glumac nekoliko decenija bavi svojim poslom neminovno se dešavaju neki procesi kojih on nije svestan. Suočava se sa iskušenjem koje dovodi do toga da glumac igrajući veliki broj likova sa tuđim sudbinama u jednom trenutku dođe u situaciju da ne može da se seti ni ko je on sam. Počinje da gubi identitet, a to onda ima ozbiljne posledice na njegov život, porodicu, okruženje. I nažalost onda se takva stanja rešavaju sredstvima koja su neadekvatna, neprimerena, a što je najvažnije nepotrebna. Tu mislim na alkohol i lekove! Nisu glumci po tom pitanju mnogo drugačiji od drugih ljudi, budući da svi živimo ubrzanim tempom života, kaže naš sagovornik.

Budući da Zorana Cvijanovića poznajemo iz različitih životnih i umetničkih faza pitali smo ga kako su se glumački izazovi reflektovali, konkretno, na njegov život:

– Pouzdano znam da ne postoji nijedan moj kolega koji nije prošao kroz neki kritičan period. Na mene se to odrazilo tako što sam počeo da imam napade panike. Očekivao sam da mi se to desi, bio sam spreman i reagovao sam na određeni način tako da sam danas ipak u stanju da izađem na scenu pred 300-400 ljudi i da igram bez straha. Ako ostanete u glumačkom maratonskom poslu onda je to paralelan proces koji prati i vas i vaš život. Sa jedne  strane glumac koji ima puno posla može da kaže da ima puno sreće, sa druge strane, to mu zasigurno garantuje samo jednu stvar, a to je da će da poludi. O tome treba pričati. U Rusiji su, recimo, ne bez razloga, u svoje vreme zaslužni umetnici dobijali dače na korišćenje, kao i stanove. Josip Broz Tito je dodelio stan Milivoju Živanoviću preko puta stadiona Crvene zvezde. Nekako je društvo brinulo o tome sa odgovarajućim razumevanjem. Danas je sve vezano za novac, ali mi se čini da ne bi moralo sve tako da bude. Vreme se promenilo i u tom  smislu što su danas zvezde ljudi bez dela: Paris Hilton, Kardašijani… U staro vreme  zvezde su postajali ljudi izuzetnog talenta koji su imali harizmu da prave filmove koje su gledaoci voleli širom sveta. Danas je dovoljno da se pojedinci pojavljuju u medijima i da ih proglase zvezdama, primetio je naš sagovornik.

Zoran Cvijanović, koji će u narednom periodu rukovoditi Visokom školom dramskih umetnosti u Višegradu, pojasnio nam je ideju i smernice kojima će se od naredne jeseni ova pedagoška ustanova baviti.

– U pitanju je jedinstvana škola, jer je osnovao Emir Kusturica u gradu koji je podigao u čast našeg nobelovca Ive Andrića. Moja misija do sada bila je da obeshrabrim mlade ljude da se bave ovim poslom jer mi se činilo da oni kreću grlom u jagode i donose odluke u smislu: ja to volim, meni se sviđa. Ne razmišljajući šta ih čeka, priča naš sagovornik, i dodaje:

– Međutim, u ambijentu koji je napravio Kusturica obuzeo me je novi entuzijazam, možda saglasan promenama koje se dešavaju u vremenu koje živimo, a to znači da više ne postoji škola koja vam garantuje da ćete se baviti profesijom za koju ste školovani. Vreme se promenilo i ljudi su upućeni na to da uče do kraja života. Vidim ogroman potencijal ove škole zbog profesora koji će predavati, ambijenta i programa, zbog geografskog položaja Višegrada koji je okružen sa tri božanstvena prostora: rekama Tarom i Drinom, planinama Tarom i Zlatiborom, kanjonom reke Uvac, koji će naši studenti biti obavezni da obiđu da bi u sebi učvrstili i pojasnili osećanje patriotizma. Kada budu videli tu lepotu biće im jasnije zašto vole svoju zemlju i koje je njihovo poreklo.

Pokušaćemo da osposobimo studente da se uhvate u koštac sa životom, da budu spremni da donose odluke u korist svog života.

Visoka škola dramskih umetnosti u Višegradu primiće prve studente sledeće jeseni. Obuhvatiće katedru filmske režije, dramaturgije, montaže, kamere i glume.

(Borka Golubović-Trebješanin, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar