Bezbroj lica depresije (2)

Da vidimo, dakle, iza kojih sve to simptoma depresija može da se krije…

Foto: Techzia/Pixabay.com

Foto: Techzia/Pixabay.com

Ponekada ona podražava bolove lica. Ona tada očitava svoje prisustvo neuralgičnim bolovima jezika, zuba, viličnih zglobova, donje i gornjih viličnih kostiju… Javlja se osećaj čudne hrapavosti jezika, okamenjenosti, preterane opuštenosti, pa čak i njegove „kosmatosti“. Sa druge strane, bolovi koje može izazvati depresija nekad bivaju toliko jaki da ljudi, dovedeni do očajanja, mole stomatologa da im izvadi čak i potpuno zdrave zube. Nisu strani ni slučajevi da ovakve, u suštini beskorisne intervencije, poput placebo efekta, ponekad donesu privremeno olakšanje. Procedura postavljanja zubne proteze može pak često izazvati bolove čiji je stvarni osnov psihičke ili neurološke prirode.

Abdominalni (trbušni) sindrom, opet, javlja se u vidu neprijatnih osećaja u oblasti trbuha: bolovima, težinom, osećajem vreline ili hladnoće. Ovo stanje može biti praćeno gađenjem i mučninom, povraćanjem, zatvorom, prolivom ili gubitkom apetita. Osećaj se najčešće pogoršava noću i izjutra, dok je u drugoj polovini dana slabiji. Terapeutsko ili hirurško lečenje, usmereno na borbu sa opisanim tegobama, ne pomaže.

Bolovi u glavi još jedna su od maski depresije. Kada oboljenje dobije ovaj oblik, javljaju se u glavi, najčešće ujutru i noću, bolovi koje nije moguće jasno lokalizovati. Osećaji mogu biti veoma raznovrsni i često su posve individualni: nekima se čini kao da im glavu steže grub i veoma čvrst obruč, njom prolaze žmarci, ili se javlja osećaj pečenja. Analgetici (sredstva za otklanjanje bolova) su u ovim situacijama gotovo nemoćni. Ove simptome lekari često smatraju znakovima migrene ili vaskularne distonije i ukoliko ih leče kao takve, čak ni godine lečenja ne donose nikakav učinak.

Ponekad depresija dobija oblik radikulitisa, sistemskih oboljenja, mišićnih bolova ili neuralgija. Ovaj sindrom naziva se artralgijom, a rendgenski snimci u ovim slučajevima jasno pokazuju da u zoni bola nema povreda ili oštećenja nerava ili sistema organa.

Bol u srcu, osećaj pečenja ili hladnoće u grudima, ili pak lupanje srca – imitira kardialgija. Ova maska depresije vrlo se lako može razlikovati od pravih kardiovaskularnih oboljenja – dovoljno je uraditi kardiogram. Kod depresije, rezultati istraživanja ne potvrđuju simptome na koje se pacijenti žale. Lekovi uobičajeni za bolesti srca mogu unekoliko umanjiti bol, ali ga ne uklanjaju u potpunosti. Pri depresiji koja se prikazuje kao stenokardija (jak grč u predelu grudi sa osećajem nelagodnosti ili stezanja), nitroglicerin, koji se inače koristi za trenutno otklanjanje ovog simptoma, nema nikakvog dejstva.

Depresija se može skrivati i iza nesanice ili poremećaja sna nepoznatog uzroka. U tom slučaju, ona je najčešće glavni, a pokatkad i jedini znak bolesti. Čovek sa ovakvim simptomom obično se budi rano ujutru, više izmučen no odmoren. Njegova dnevna aktivnost obično dostiže vrhunac već oko podneva, a potom počinje da ga savladava umor, kojem uopšte ne može da se odupre bez šoljice jake kafe ili čaja. Uveče se oseća potpuno slomljeno, „razbijeno“ i ne može da zaspi do duboko u noć.

Fobije su još jedna od „omiljenih“ i ujedno jedna od najrasprostranjenijih maski depresije. One se javljaju kao napadi straha, obično (pogađate) noću ili izjutra. Najčešće su vezane za hipohondriju: čovek kog pogodi ovaj oblik boji se smrti, otkaza srca, AIDS-a, infarkta i drugih strašnih bolesti.

Istovremeno, on je posve svestan neosnovanosti svojih strahovanja.
Rani stadijumi depresije nekada se mogu manifestovati i kroz seksualne poremećaje. Najčešće dolazi do slabljenja erekcije, usporenja ejakulacije, sklonosti ka jutarnjem koitusu (!). Za ovaj oblik oboljenja karakteristično je i stremljenje ka jačim seksualnim nadražajima nego što je to uobičajeno, a do tada uobičajeni seksualni život prestaje da donosi zadovoljstvo.

Nažalost, verovatno je najopasnija maska depresije narkomanija. Narkotici i alkohol donose kratkotrajni privid poboljšanja raspoloženja. Međutim, takođe brzo, razvija se i zavisnost od dopinga. Ovoj formi depresije svojstveni su periodi kontinualnog delirijuma u trajanju od nekoliko dana, pa čak i nekoliko meseci. Odustajanje od uobičajene doze narkotika ili alkohola dovodi do pojačanja depresije – javljaju se misli o samoubistvu i mučni kompleks krivice. Istovremeno, može doći i do razvoja simptoma karakterističnih za druge oblike depresije.

Pogledajte komentare (4)

4 komentara

  • Aleksandra Vasić

    Svaka vam čast za ovaj tekst. I ja imam dosta problema sa tim. Išla sam na silna snimanja i ispitivanja i svi su rekli da je od nervoze i depresije. Imam loš brak i puno se nerviram. Sama sam otišla kod psihijatra na razgovor. I sada bar jednom sedmično idem na razgovor i osećam se mnogo bolje.

  • Nataša Ristić

    Tekst je odličan. Ja sam u depresiji godinama, a od pre dve godine pojavile su mi se i zdravstvene tegobe za koje lekari kažu da i ne postoje: lupanje srca, vrtoglavice, jaki napadi panike. Hvala Bogu pa mi se simptomi ne pojačavaju, ali ima li tome kraja? Inače, imam 30 godina, troje dece i muža koji me već 12 godina maltretira. Veliki pozdrav!

  • Jasmina Todorović

    Tekst je odličan i stvarno je tako. Ja patim od anksioznosti i depresije, a što je najgore prešlo je u fobije i mogu da potvrdim da je tako. Lutala sam od lekara do lekara i nikako da ustanove šta mi je. Svi su govorili da je na na nervnoj bazi, dok nisam sama tražila da idem kod psihijatra. Nažalost, pored lekova je potrebna i psihoterapija, a naši lekari nemaju vremena. Privatno je jako skupo. Nadam se da će neko nešto preduzeti u vezi sa tim.

  • Tamara Stojanović

    Tekst je zaista odličan. Dosta sam saznala o depresiji, kao i da sam i sama u depresiji, jer imam pet simptoma. Hvala!

Ostavite komentar