Depresija i demencija

Rizik od demencije stalno raste s godinama. Oko 1 od 100 osoba u svojim kasnim šesdesetim ima demenciju, u poređenju sa 6 na 100 ljudi u svojim kasnim sedamdesetim i 20 na 100 osoba u svojim kasnim osamdesetim godinama. Nije poznato zašto se kod nekih starijih osoba razvije demencija, a kod drugih ne. Smatra se da mnogi faktori igraju ulogu, uključujući i porodičnu istoriju demencije, način života i određena zdravstvena stanja, uključujući dijabetes, visok krvni pritisak i visok holesterol.
Neka istraživanja takođe pokazuju da stariji ljudi sa depresijom imaju veće šanse da razviju Alchajmerovu bolest, najčešći oblik demencije. Ali ne postoji toliko istraživanja koja su se bavila drugim vrstama, uključujući i vaskularne demencije. Kod Alchajmerove bolesti, mali ugrušci proteina se formiraju u mozgu, dok vaskularna demencija nastaje kada se krvni sudovi u mozgu i njegovoj blizini oštete, tako da moždane ćelije ne dobijaju dovoljno krvi i umiru.
Kako bi saznali više, istraživači su pregledali rezultate 23 studije kojima je obuhvaćeno skoro 50.000 ljudi starijih od 50 godina. Oni su istraživali da li ljudi sa depresijom imaju veće šanse da razviju Alchajmerovu bolest i vaskularnu demenciju od onih koje ne pate od depresije. Studije su obuhvatale period i do 17 godina, dok je polovina studija trajala najmanje pet godina.
Šta kaže istraživanje?
Ljudi sa depresijom generalno imaju veće šanse da razviju demenciju, a naročito Alchajmerovu bolest i vaskularnu demenciju za koju je rizik najveći.
Kada su istraživači pogledali samo studije koje su uzele u obzir faktore koji povećavaju rizik od demencije, kao što su starost i zdravstveno stanje, otkrili su da su ljudi sa depresijom imali dva puta veći rizik od vaskularne demencije u poređenju sa ljudima bez depresije.
Koliko je pouzdano istraživanje?
Ovo istraživanje predstavlja dobro sprovedenu reviziju više studija. Međutim, ne možemo biti sigurni da ljudi imaju veći rizik od demencije zbog depresije, jer i drugi faktori mogu da igraju ulogu, kao što su način života i drugi zdravstveni problemi. Takođe je moguće da su neki ljudi imali depresiju jer su imali rane simptome demencije koja još nije dijagnostikovana.
Šta to znači za nas?
Za starije osobe sa dijagnozom depresije, ovi nalazi sugerišu da mogu imati veći rizik od demencije. Ali, prerano je da to znamo sigurno. Ako dalja istraživanja potvrde vezu između ovih zdravstvenih uslova, moguće je da sprečavanje i lečenje depresije mogu pomoći da se smanji ovaj rizik, ali za to su potrebne dodatne kvalitetne studije.
U međuvremenu, poznato je da postoje terapije koje dobro deluju na poboljšanje simptoma depresije. Ako mislite da patite od depresije, obavezno posetite lekara i porazgovarajte o terapijama koje vama mogu najviše odgovarati.
Ovo je još samo jedan dokaz da je u čovekovom organizmu sve povezano, pa se i sa godinama i uzroci i simptomi raznih bolesti međusobno prepliću i utiču jedni na druge. Zato su zdrava ishrana, zdrav način života, lična higijena, druženje i redovna zdravstvena kontrola veoma važni – mogu da spreče mnoge bolesti ili ublaže efekte hroničnih oboljenja.

Ostavite komentar

Ostavite komentar