I to je moguće: izbrisati osećaj straha
Naučnici iz Toronta uspeli su da pronađu i selektivno izbrišu osećaj straha iz mozga miševa na kojima su vršili ekperimente. Oni su uspeli da poronađu u kojim se strukturama mozga nalazi i čuva osećaj straha, što predstavlja veliki doprinos u neurologiji.
Dr Majkl Salter (Michael Salter), načelnik programa istraživanja u neourologiji i mentalnom zdravlju u dečjoj bolnici u Torontu (The Hospital for sick children), uspeo je uz pomoć svojih saradnika da dokaže da su neuroni ti koji memorišu osećaj straha.
Ako nam se dogodi nešto strašno kao što je saobraćajna nesreća, eksplozija bombe, gubljenje deteta i tako dalje, pretrpljeni strah prenosi se duboko u mozak, u deo koji se zove spoljašnji amigdalni region, gde rasute nervne ćelije počinju da vibriraju. Samo ćelije koje sadrže viši nivo moždanog proteina poznatog kao CREB (oko 10-20% više nego ostale ćelije u regiji) odgovorne su za memorisanje straha. CREB je poznat kao osnovni univerzalni molekul koji učestvuje u memorisanju svih vrsta emocija.
Pomenuta grupa naučnika uspela je genijalnim eksperimentima da locira ćelije zahvaćene strahom i izbriše ih zajedno sa memorijom koju su imale.
Zahvaljujući ovom otkriću, biće moguće izbrisati memoriju koja se odnosi na veliki strah, i na taj način sprečiće se nastanak čestog posttraumatskog stresa i sindroma.
To, naravno, ne znači brisanje kompletne memorije, već samo one negativne, uz umanjenje veza između te memorije i razornih negativnih emocija koje osobe razvijaju u datim okolnostima.
Nervne ćelije odgovorne za memorisanje straha u ljudskom mozgu nalaze se u identičnoj regiji kao kod miševa na kojima su vršena ispitivanja.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.