Kako prepoznati „narcisa“?

Pojam narcizam poznat je od davnina, još iz Grčke mitologije (mit o Narcisu), ali se i kasnije pominje kod rimskih imperatora, vojskovođa, članova raznih kraljevskih porodica, umetnika i filozofa.

Foto: AdinaVoicu/Pixabay.com

Foto: AdinaVoicu/Pixabay.com

Postoje dva oblika narcizma:

  • Narcisoidna ličnost – osoba koja hvali sebe u ogledalu i sebična je.
  • Narcisoidni poremećaj – mentalna bolest – osoba sebe uzdiže do nebesa, a ne vrednuje tuđe ideje, već ih ignoriše, i to ne samo ideje, već i osećanja i potrebe.

Prepoznavanje narcizma

Pravo pitanje je poznajete li takve osobe, a ukoliko sumnjate, evo nekih pokazatelja:

  • najveći deo vremena u društvu pričaju samo o sebi
  • žele pažnju i divljenje
  • preteruju pričajući o svom talentu i svojim dostignućima
  • veruju da su posebni
  • postavljaju sebi nerealne ciljeve
  • imaju brze promene raspoloženja
  • teško shvataju i razumeju tuđa osećanja
  • svim sredstvima se služe da bi pobedili u bilo čemu
  • maštaju o neograničenom uspehu, novcu i moći

Neko bi pomislio da ovakve osobe imaju samo visok nivo samopoštovanja, ali to je pogrešno razumevanje takvih osoba. Ispod svega navedenog, kod narcističnih ličnosti postoji duboki osećaj nesigurnosti, zavisti i ljubomore prema drugim osobama. Često omalovažavaju tuđa dostignuća ili uspehe, reagujući burno i ružno, a imaju i osećaj emotivnog bola zbog tuđeg uspeha. Osećaju se povređeno i uvređeno u mnogim besmislenim situacijama, ne trpe kritike, ne preuzimaju odgovornost za svoje propuste i neuspehe. Sebe vide kao vođu kog treba slepo slediti, ne slušaju druge ljude i često ih prekidaju u izlaganju. Najprostije rečeno, sve uzimaju, a ne daju ništa.

Sa druge strane, postoji mnogo narcisoidnih osoba koje nemaju poremećaj. Na primer, Bil Gejts je sebe prozvao narcisom, ali ne u meri koja bi mu poremetila svakodnevni život. Takođe, mnogo poznatih i uspešnih ljudi širom sveta sebe smatra narcisima, u smislu atraktivnosti, dopadljivosti i šarmantnosti, ali ne dalje od toga. Lideri partija i uopšte političari sebe smatraju uspešnim, zahtevnim i upornim osobama, što je takođe jedan vid narcizma.

Dijagnoza

Ne postoje labaratorijski testovi koji potvrđuju mentalni poremećaj, ali ako postoji primetna promena nečije ličnosti, mogu se uraditi nalazi krvi i skeniranje mozga da bi se isključila mogućnost fizičke bolesti. Tada psihijatar ili psiholog može, na osnovu niza pitanja, da uradi procenu ličnosti.

Mnogi psihijatri i psiholozi koriste listu od 40 pitanja namenjenih specijalno narcisoidnim osobama (Narcissistic Personality Inventory).

Početak narcizma obično se pojavljuje u tinejdžerskom dobu, kada se formira ličnost. Postoje i slučajevi dece koja sa 8 godina postaju narcisi, jer su svesna kako ljudi oko njih reaguju na njihove želje i zahteve.

Mnogi ljudi svesno priznaju da su narcisi, jer ne vide ništa loše u tome i ne smatraju da je to mana.

Uzroci

Tačan uzrok nije poznat, ali postoji nekoliko teorija. Različita su mišljenja o narcizmu, počev od roditeljskog vaspitanja, stresa, ega, pa do ignorisanja i zlostavljanja. Mnogi naučnici misle da je to kombinacija navedenog.

Tretman

Lek za narcizam na postoji, ali terapija može pomoći. Lekovi za depresiju i ansioznost ponekad se koriste i za narcizam, ali retko pomažu. Bolje je terapijom kod narcisa izgraditi loše lično samopouzdanje i na taj način ga uveriti da mu je potrebno mišljenje i pomoć drugih osoba za lično dobro.

Ako je narcisoidna osoba i alkoholičar ili narkoman, što je često, onda je obavezno lečenje od bolesti zavisnosti.

Za narcisoidnu decu stručnjaci savetuju da ih roditelji ne hvale previše, a da više obrate pažnju na njih ako su usamljena i zapostavljena.

Narcisi mogu da nauče kako da se pozitivno odnose prema drugim osobama, ali to zavisi od toga koliko su otvoreni i za kritičke povratne informacije i koliko su lično spremni da shvate da moraju da se promene nabolje.

Ostavite komentar

Ostavite komentar