Lekovi za spavanje i Alchajmerova bolest

Stručnjaci upozoravaju da starije odrasle osobe koje često koriste sedative protiv anksioznosti i nesanice mogu imati povećan rizik od razvoja Alchajmerove bolesti.

Foto: Cocoparisienne/Pixabay.com

Foto: Cocoparisienne/Pixabay.com

Lekovi na bazi benzodiazepina često se koriste pod raznim proizvođačkim i trgovačkim nazivima: lorazepam (ativan), diazepam (valijum) i alprazolam (ksanaks). Kako kažu istraživači, starije osobe obično uzimaju lekove za anksioznost i nesanicu i te lekove koriste u dužem vremenskom periodu bez prekida ili sa malim prekidima, iako u uputstvima piše da su ovi lekovi za kratkoročnu upotrebu.

Udruženje za gerijatriju u Americi „stavilo“ je još 2012. godine benzodiazepine na listu lekova koji se smatraju „potencijalno neprikladnim“ za starije osobe zbog rizika kao što su konfuzija, vrtoglavica i gubitak svesti.

Sadašnja studija nije prva koja povezuje benzodiazepine sa rizikom od Alchajmerove bolesti, ali dodaje da dugoročno korišćenje lekova – duže od tri meseca – može biti faktor rizika, istakla je vodeći istraživač dr Sofi Bilioti de Gejdž sa Univerziteta u Bordu u Francuskoj. Doktorka smatra da lekari treba pažljivo da „odmere“ koristi i rizike prilikom pisanja recepata pacijentima za produženu upotrebu lekova na bazi benzodiazepina.

Studija je samo pronašla vezu između pomenutih lekova i Alchajmerove bolesti, ali nije bila dizajnirana tako da potvrdi da lekovi „oštećuju pamćenje“ – navodi specijalista za gerijatriju dr Žizele Volf-Klajn.

Istraživači su ustanovili da su pacijentima (koji su imali nevedene posledice) bili propisani lekovi na bazi benzodiazepina, ali nisu imapi podataka o tome koliko su ih često koristili i koliko dugo. Bez obzira na to, benzodiazepini nose dovoljno poznate rizike da zahtevaju zabrinutost kada se dugo upotrebljavaju u velikim količinama.

Nema apsolutno nikakve sumnje da ovi lekovi imaju nuspojave, tako da je važno da ljudi shvate da mogu imati povećan rizik od konfuzije i padova prilikom „nekontrolisane“ upotrebe.

Istraživanje

Analizirane su istorije bolesti oko 1.800 starijih odraslih osoba sa Alchajmerovom bolešću raznih starosti i polova i upoređivane sa drugim pacijentima.

Osobe kojima su bili propisani lekovi na bazi benzodiazepina duže od tri meseca, imale su za 51% veće šanse za razvoj Alchajmerove bolesti u odnosu na pacijente koji nisu koristili ove lekove. Rizik se skoro udvostručava prilikom uzimanja lekova duže od šest meseci.

Činjenice govore da pacijenti u ranim fazama Alchajmerove bolesti obično imaju simptome kao što su problemi sa spavanjem i anksioznost. To povećava dilemu da li su uzrok progresije benzodiazepini ili sama Alchajmerova bolest.

Istraživači su dizajnirali istraživanje da bi isključili ovu dilemu, pa su analizirali istorije bolesti gde su recepti sa benzodiazepinima propisivani najmanje pet godina pre nego što je kod osobe uspostavljena dijagnoza Alchajmerova bolest.

Upozorenja

Dr Sofi Bilioti de Gejdž ističe da navedeni lekovi mogu biti od koristi kada se kraće vreme koriste. Ona napominje da je studija pokazala da benzodiazepinimi ne povećavaju rizik od Alchajmerove bolesti kod starijih osoba kojima su propisani lekovi u skladu sa međunarodnim smernicama, što znači da ih koriste ne duže od mesec dana za nesanicu, i ne više od tri meseca za anksioznost.

Dr Malaz Boustani, sa Univerziteta u Indijanopolisu, u uvodniku objavljenom uz studiju, upozorava da starije osobe moraju da budu oprezne u vezi sa korišćenjem lekova koji mogu da utiču na mentalne funkcije, jer su neželjena dejstva ovih lekova ozbiljna.

Zvaničnici iz SAD upozorili su da kod starijih osoba zbunjenost i omamljenost mogu izazvati:

  • lekovi za spavanje: zaleplon (sonata) i zolpidem (ambien)
  • antihistaminici: difenhidramin (benadril) i hlorofeniramin (alerhlor i hlor-trimeton)
  • lekovi protiv urinarne inkontinencije

Saveti

Istraživači starijim osobama ne preporučuju lekove protiv nesanice i protiv anksioznosti, već savetuju primene drugih terapija, jer ovi lekovi „rešavaju“ jedne zdravstvene probleme, a „stvaraju“ druge.

Kada starije osobe imaju probleme sa spavanjem, treba da promene svakodnevnu rutinu, pa da, na primer, izbegavaju kafu (kofein) ili smanje unos tečnosti u popodnevnim i večernjim časovima

Kada je anksiozni poremećaj u pitanju, umesto lekova se preporučuje kognitivno-bihejvioralna terapija (razgovor kao terapija), jer se pokazala kao efikasna.

Ostavite komentar

Ostavite komentar